Просветни гласник

644

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иавођењем ио параметрима). Најважније комбинације. Близни крцстали. Неправилност у развићу кристалних облика; сталност диедарских уг-лова; гониометар. Еристални и кристаласти агрегати. ПсевдоморФозе. Минерална Физика. — СпециФичаа тежина. Цопљивост и прслом. Тврдоћа. Преламање светлости, полихроизам, боја и огреб, сјајност и провидност. Топлотне, електричве н машетне особине. Физиолошке особине. Минерална Хемија. — 0 хемијском саставу минерала у оиште. Полиморфизам п изоморфизам. Постајање минерала у прнроди (с наиоменама о вештачком грађењу минерала). Нешто о методама за иснитивање минерала (у реалкама мало опширније). Минерографија. — Минералне врсте и варијетети. Преглед главнијих минерала: а) елементи: дијаманат, графит, сумнор, бакар, жива, сребро, злато, илатина (за реалке још антимон, арсен, гвожђе); б) сулфиди: иирит, арсенопирит, галенит, сфалерит, цинабарит, антимонит, халкопирит, тетраедрит (за реалке још маркасит, пирхотин, халкосин, аргентит, реалгар, ауринигменат) ; в) оксиди: купрпт, корунад, хромит, магнегит, хематит, кварц, касптерит, пиролузит, лимонит и опал (за реалке још спинел и циркон); г) халоидне соли: со и флуорит; д) кисеоничке соли: калцит, доломит, магнезит, сидерит, арагонит, малахит, азурит, анхидрит, гппс, барит, апатит, топаз, турмалнн, оливин, гранат, мусковит, биотит, хлорит, талк, аугит, амфибол, берил, ортоклас, албит и каолин (за реалке још смитсонит. леуцит, стеатит, стива, олигоклас, лабрадор, анортит и аналцим); ђ) органског порекла: ћилибар. Б. Геодогија. Деоба природе на атмосферу, биосферу, хидросферу, литосферу и ендосФеру. Геологија према Минералогији, Биологији и Географији. Физиографска Геологија. — Сунчева система. Кант-Лапласова хипотеза. Физпчви састав омаглнна, сунца, марса и месеца; метеорити; закључци из овога у погледу на земљу. Облик, величина и густина земљина. Геотермски степен. Земљина кора. Опште црте литосферине. — Састав, структура и подела најважнпјих стена: гранит, сијенпт, диорит, габро, серпентнн, порфир, трахит, базалт и леуцитна лава (за реалке додати . риолит, андезит, дијабаз и мелафир); гнајс, микашист и филит; глинени шкриљац, глииа, лапор, кварцит, иешчар, кречњак, доломит, со, анхидрит, гипс, антрацит, камепи и мркн угаљ, лпгнит, тресет, асфалт, конгломерат и бреча. —- Појављивање еруптивних и седиментарних стена. Набори и раселине, нласе, тимори, ровови и увале. Еонкордантност, дискордантност, трансгресије. Геолошки профили. Динамичка Геологија. — Разорачки и творачки рад ветра, атмосферске, подземне и текуће воде, леда, језера, мора и органског света. Вулкани. Трусови. Појас веначних планина на земљп. Тиморске планине. Најважнији примери увала и ровова. Померање обалских линија. Узропи убирању и раседању земљине коре. Стратиграфија. — Општи поглед на састав земљине коре. Превласт таложних стена. Двогуби значај фосила (за трансформацију органског света и релативну старост слојева). Геолошке периоде и формације. Архајско или псконско доба земљино. Главна обележја флоре, фауне и климе, и кратки преглед формација палеозојског, мезозојског и кенозојског доба (у реалци опширниј е). Тоиографска Геологија. — Геолошке карте. Главне геолошке црте Краљевине Србије.