Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

645

XIII, ХЕМИЈА 0 МИНЕРА10ГИЈ0М РЕАДНЛ И КЛАСИЧНА ГИМНАЗИЈА IV. Разред А. Анорганска Хемнја е Минералогнјом. Шта је Хемија. 0 еаставу тела у оцште. Мннерали и Стене. Анализа и Сннтеза. 1. Металоидн, поједини одељци Опште Хемије и минерали металоида. Кисеоник. Водоник. Процес сагоревања. — Како се елементи по тежини међу собом хемијски једине. Закон аростих и умножеинх иропорцнја. — Оиште особине гасова: Закон Бојле-Маријотов, Ге-Лисак-Далтонов и у каквом се односу по запреминама гасови међу собом хемијски једине. — Теорија атома и молекула. — Хемијски знаци, Формуле и једначине. — Фнзичве особине тела с обзиром на важније физичке особине минерала. Основи Кристалографије. — Вода. Озон. — Халогене и халогено-водонична једињења. 0 сунпору као хемијском елементу и минералу. Сумпор-водоник. — Азот. Амонпјак. Фосфор. Арсен. Антимон и њихова једпњења с водоником. — Угљеник, као елеменат и минерал. Метан. Природа пламена. — Силицијум. Валенција елемената. — Кисеонична и еушиорна једињења металоида. Хлорна киселина. Сумиораста и сумнорна киселина и њихови Анхидриди. Азотна киселина и нпжи оксиди азота. — Додатак. Атмосферски ваздух. — Оксидн Фосфора. Арсен-триоксид. — Минерал антимонит. — Угљен-диоксид и угљен-моноксид. —■ 0 силицијум диоксиду као о хем. једињењу и минералу. — Бор. Минерал: Сасогин. — Периодсви систе.т елемепата. 2. Метали и минерали метала. Разлнке нзмеђу мета.шида и метала. Физичке особине метала: агрегатно стање, тонљивост, испарљивост, сиецифична тежина, дуктилни и крти мегали, тешки и лаки метали. — Руде. — Хемијске особине метала: легуре, амалгами, халогенска једињења метала, сулфиди, оксиди и хидрати. Соли кисеоничиих киселнна. — Калијум. Натријум. Амоннјум. Минерали: силвин, шалитра, сланик, глауберова со, нишадор. — Калцијум. Строндијум. Баријум. Минерали: калцит, арагонит, гипс, анхидрит, барит, целестои, апатит, Флуорит. — Магиезијум. Минерали: доломит, магнезит, оловин, талк, стеатит, серпентин, истива. — Цинк. Жива. Минерали: сфалерит, ципабарит. — Бакар. Сребро. Злато. Минерали: злато, сребро, бакар, халкопирит, куприт, малахит, азурит. — Алуминијум. Минерали: корунд, спинел, тоиаз, берил, турмалин, гранат, нефелин, левцит, ортоклас, лабрадор, амфибол, аугит, мусковит, бпотит, каолин, стипса. — Додатак. Стене (еруптивне п седиментарне): гранит, диорит, трахит, ланорац, глина, пешчар, гнајз, миканшст, аргилошист. — Калај. Олово. Минерали: галенит, церузит, каситерит. — Хром. Манган Минерали: хромит, пиролузит. — Гвожђе. Никл. Кобалт. Минералн: гвожђе метеорско и телурно, пирит, магнетит, хематит, лимонит, сидерпт, никелин, кобалтин, арсенопирит. — Платина. Нааомена. Код појединих метала узети н њпхова важнија једињења.