Просветни гласник

658

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У овом низу речи у којима се слажу, разуме се спорадично, јевроп, и азиски сродии језици, нема ниједне да је име иољском оруђу. Ову заједничку терминодогију проетничку Шрадер тумачи на сасвим други начин. Наскђаи (земљорадња мотиком, ашовом, сохом), као један од најстаријих облика, — како доказује Ед. Хан — бида је пре сточарства и ратарства. Ту се управо не оре и не копа; за рад нису потребне домаће животиње. Такво је обрађивање земље познато и данас на знатном делу земље, обично се саде кртоласте биљке и поврће, на и неке врсте жита. У прастаро је време оваква земљорадња била у Јевропи и Азији — а прво жито које су сејали беше'просо'. Санскрст. уауа-, грч. ^еа и т. д. којима се не може докучити прво значење, можда је име просу, чија историја као да сведочи да је оно најстарије жито индојевропско. С појавом пшениде и јечма, овса и ражи оно ступа у позадину. У семитско-јегипатској СФери просо не беше познато, јечам и пшеница од најстаријих времена. Као да имена за 'просо' посташе име јечму. 1 ) Она је заједничка ратарска терминологија постала у периоди овога Наскћаи-а, дакле је преиндојевропска. Индојевропљани су после тога постали сточари, и стекли главне домаће животиње. У овој новој периоди, сточарској, поста главна храна месо, поред њега и род од примитивне земљорадње. И у ово доба пада деоба ариских племена од јевропских. Ако је најприближнија истини Шрадерова поставка о прадомовини, није главну улогу играло цепање у том што јевропска племена имају своју ратарску терминологију, у којој немају учешћа азиска, индоиранска. Источни су Индојевропљани, живећи у степама, само гајили стоку и продужили Наскћаи, а западни прешли на интензивнију земљорадњу, почели говече презати у плуг, сејати јечам и пшеницу. Осим природе земљишта, на ком су се раширила западна племена у доба пред распад заједнице, биће од утицаја на то и додир с оним културним светом, где су плуг, јечам. пшеница већ били познати, а од кога су могли добити не само нове справе и жита, него и употребу метала, прво бакра, па бронзе, па и бројнн систем. Није немогућно, да су западна индојевропска племена почела интензивније радити земљу и под утицајем народа и пдемена неиндојевропскога порекла, могућних посредника између сумеро-акадскога истока и индојевропскога северо-запада и у пренсторнско доба, а које су покорила индојевропска, ширећи се и селећи се из прадомовине у ужем смислу. Нреисториска су истраживања у земљама око Средоземнога Мора доказала да су поред с проса' у Јевропи јечам и пшеница најстарије врсте жита. У неолитско доба нашли су просо, јечам и пшеницу у швајцарским насеобинама на кољу, у неолитским станицама у Италији, Угарској и Румунији и у најстаријим скандинавским гробовима, Заједничка је је-

') Грч. кау/род — ка/руд • ст. инд. Аипа, ср. холалд. ^егте-, ножда и н. перс. гигЛ — с грч. н(>1,вг[, лат. ћогЛеит, ст. г. н. дегвГа.