Просветни гласник

44*

наука и настава

665

(Еи§еп) за секире од кремена. — Дрво је, без сумње, било главна грађа, јер су за дрвене држалице и мотке утврђивали камена сечива и шиљке, али се не сачува дрвених старинских артеФаката. Осим дрвета и камена служаху се костима и рожинама. Јога је у прадоба, осим споменутих врста материјала за алате и оружје, употребљен био иједан метал бакар. Археологија казује да су при крају неолита већ имали алатке и оружје од чистога бакра. Као први бакарни предмети и први метал: за њихову израду доношен је са стране, можда из сумеро-акадске културне СФере, као што већ напред би наговештено. У Јевропи почиње рударство мпого доцније, после неолитскога доба. Метали се ночињу више употребљавати за алате, оружје и украсе после распада индојевропске заједнице, кад се поједина племена померише даље од исконске им колевке. После су и бронзу и бронзане предмете добила индојевропска племена, свако за себе. Најстарији становници у Месопотамији, често спомињати Сумерци, беху први ливци бронзе (гађаг 'сјајна као огањ'), а њихов се бог С 11)11 у једној имни слави као „мешач бакра и калаја", изумевач бронзе. Они бакар добиваху од кавкаских и кушитских аборигена и из Масац-а у Арапској, а калај из МЈс11ап-а, металима богате покрајине, можда и из Ирана. Кад су индојевропска племена добила бронзу, назваше је истим именом које пре беху дали — бакру. Али употреба метала за алате, оружје и наките изазва развитак рударства у појединих племена, а којему први почеци допиру ћа пред крај неолитскога доба. Треба споменути да су у 'доба метадне индустрије били главни њени шириоци предузимљиии ФенИчани. Употреба гвожђа означи нову етапу у историји металне индустрије. У Грчкој је гвожђе много раније познато него на северо-западу Јевропе, где су келтска племена у ширењу овога метала имала главну улогу у доба халштатске и латенске културе, а на неколико векова пре Хр. Главви су алати и сечива у прадоба од камена а после и од метала: секира, 1 ) сврдао, 2 ) мотика, 3 ) маљ, 4 ) длето, 5 ) нож, 6 ) клин (јек-

') Гр1. а^гц, лат. азсга, гот. адг^г. — Дат. ееспгГ8, сдов. с-кктЈра, гкчикд (: весаге, с -кк-) ст. г. н. ЂаНа, сдов. срлд-и; ст. г. нем. ЛећваЈа, слов. ткла (санскр. Га1с8-), лит. ХевЛусгш нз сдов. Рус. тоаорг, јерм. Гараг, англосас. 1арог, фин. Гаррага — из н. перс. Геђег.

2 ) Грч. теретрот = ир. ^агаПгаг (и лат. 1;еге1)га?). Лат. [огаге = ст. г. н. Ђогбџ; — слов. скрхдлж (из *8Уегс!-: в. ст. г. нем. вшегГ, ст. сканд. вкег<Ј[ '8сћ\уег1;' и т. д.

3 ) Нова реч свуда: сдов. лаоттјо (одатде дит. таИказ, арб. таНЈсе), в. лат. та1со1а 'нека сирава за зелљу', санскр. таГуа- 'дрљача', лат. Ндо, ир. 1агде, ср. г. н. 1шс1се: ћаскеп, грч. о-налаггЈ: охил:го 'конати', лат. ЛоГаЂга: с1о1аге, газГгит: гаДеге ит. д.

4 ) Старо је име за камену сираву ове врсте, ст. г. н. катаг, сдов. кллинц сан. адтап, грч. акџау, које Индра, Зевс и скандин. Тор хитају на непријатеље. В. и дат. таИет = малг, млатг = тагШив (из *та11;и1и8); ав. саЈт- и сдов. чеклнх, в. чекиА.

5 ) Грч. вхетгаргог 'снрава као ддето' (с. г. н. есаЂап, сдов. (с)коплти. дат. вса1ргит: 8саЧро, ст. г. н. теггп: гот. таМап 'сећи'', сдов. длато (*додито), дд^то (*дедпто). Радња је означена са грч. <рЛгкро = ст. г. нем. кИоЂап, лат. дШЂо.

6 ) Санскрт. Јсзига- = грч. ^урог, словен. ножк по Шрадеру из *ногјг>, упор. лат. ■«о(д)паС1Па, в. ст. прус. падгв. Нејасне су речи: грч. колеуд, (кблги 'ударам'), бор1$