Просветни гласник

666

просветни гласник

сер), 1 ) лопата, 2 ) брус (тодило), 3 ) жрвањ, ножниде и мангице, 4 ) и т. д. — Од ових алатака могле су неке служити као убојно оружје: секира, нож, маљ. Осим љих имали су стари Индојевропљани прво одкамена, дрвета икости, после и од метала неколико других врста оружја: 5 ) тако је старинско оружје у камено доба био велики нож (Во1сћтебзег) од кремена, тек од употребе метала јави се прави мач (од бронзе, после од гвожђа), 6 ) па копље, оружје чији је н хиљ ак био од оштра и шиљата камена, кости, доцније од метала, утврђен у дугачку праву мотку (соху).') Даље било је омиљено оружје у прадоба: лук и стреле. Старински су лукови пропали, будући од дрвета, само су се нашли у насељу швајцарском на кољу код Робенхаузена остаци старога лука. Од стрела се сачуваше њихови шиљци од кремена (на с. з.) и од костију (на и.) и сведоче да су такве стреле биле и у метално доба (у Микени, на скандинавском северу, где урезане слике на стенама приказују лукове, доказ да их је било, само без металних стрела). Шиљци у шипке беху утврђени смолом. Неолитске стреле не беху отроване, из бронзанога доба удешавани су врхови тако, да се у рану проспе отров кад удари стрела, и доцније се спомињу отроване стреле. У историско доба стрела иде у позадину као

(: 8е1$(о 'дерем'), дат. сиИег, ст. ск. кт(г (кпе1Г). За израду коже беше сдов. скокди (дат. зсаЂо , гот. зсаЂап). ') Старе су речи грч. гјАод (*^аАго-) = лат. гаПиз, лат. сГа^из, (в. с1ау1з 'кључ') поред с1аиЛо (из *с!атМо), ир. с16г, У ирво време вључ и кдин као да исто беху. 8 ) Слов. лолата (прешла у лит. и арб.), ст. пр. 1орГо 'ашов', ир. 1еи из *1иреГ 'весдо'; в. и грч. аџг), ст. г. н. зста1а (: змоћап 'померати'), грч. ЛСаг^оу 'ашов, лажица' (в. дет. 1п1и, Мз1 'крчити'). 9 ) Санскрт. дапа = грч. ксјгод 'само шиљат камен'; — дат. соз (сб<;18), ст. г. н. Јгегп само блиски значењен а не и пореклом. 'Оштрити' у санскрт. сиЛ- = ст. г. н. гхезгап. За брус је грч. име: ако-уу, ст. прус. д1овГо, лет. даГиЛз, дит. ^е1се1ае (сдов. тоцил?), слов. кроусх (бргснжги 'гаДеге'). 10 ) Жмена за посдедње две справе припадају засебним језицима, те као да нису ни биле познате ни у прадоба, ни много доцније, у доба гвожђа (латенска периода). и ) 'Оружје' уопће грч. се зове опАоу, олХа (у Омира: заиатдиски и лађарски алат, па и ратна опрема), лат. агта (од агтиз 'раме' — дакле оружје за одбрану), гот. «)е/и, ст. г. н. гиа/ап, гот. заггка, ст. г. н. заго, ст. сдов. »ржжме н т. д. 12 ) Грч. %1<род (дор. ох1/рое) туђег порекда, лат. епвгз: дГаоЧив, келт. с1ате\>, кимр. с1еМг /", брет. с1ег:еЦ ? (из *МаЛеЂо-), сродно с §1асНи8.; гер. гот. ћаггив, ст. сас. ћеги и т. д. сродно са санскрт. даги- 'оружје, копље, стрела'; ст. г. н. згоегГ ит. д. Ст. г. н. «а7«8, ст. сканд. зах, в. лат. вахпт, (дакле прво 'ведики камени нож'). Гот. текегз, ст. с. таМ, крим. гот. и гусћа, отуда и слов. ли>чк, фин. тгеШа. Осим л«.чх стара је реч сдов. коркда, дит. Јсагпав, арб. Јсогбе — узета из иранскога, авест. ЈсагеГа, н. пер. ТсагЛ 'нож' и т. д. Сабља и шиада новога су порекда, као и нем. Ледеп, Ло1сћ и т. д. 13 ) Санскрт. аНшгг, грч. авур 'шиљак од копља', грч. <?ор, авест. Ааиги- (од 'храста' поста му име), дат. сиггв, ир. сигаск, лат. врагив: ст. г. н. врего; грч. Аоу/ч, лат. 1апсеа, ир. 1агдеп, ст. слов. лхжштл, грч. а!/, ац, дит. јевгтаз 'ражањ'. Слов. копме, в. грч. хбгсто), соулица, в. ст. сл. со^нжти 'ударити' ит. д.