Просветни гласник

668

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

је трговина позната и у старо и у нопо доба, и помагада је да буде живљи промет трговачки и преко непријатељских плсмена. Археодошка нстраживања налазе траг трговини још из неолитскога доба: тириншки камени артеФакти и грнчарија иђаху на север, рујански предмети од кремена пут југа. Ж грађа за предмете од кремена и познати због тврдоће неФрит и јадеит трговином су доспевали далеко од места где се находе у маси. Шкољке за наките и ћилибар исто су тако још у прадоба били предмет трговине — размене. 1 ) Употреба метала отвори нове путове трговини праисториској. Бронза и злато иду с југа на север, ћилибар, биссЈпИ:., који се само находи на северу, носи се на југ, н нађен је у микенским гробовима у великој количини, за тим у падуанским станицама, и као накит служи и у халштатско доба. Ништа се више не може сазнати о преисториској трговини: ко је трговао, кака је она била? — остају историске загонетке. За трговину су потребни путови и саобраћајна средства. У индојевроп. језицима има више старих заједничких имена за ' пут' -) али се не може сазнати: означаваху ли вештачки грађене путове. Тек су Картагенци (Феничани) и Римљани, а пре ових и Перси, почели градити вештачке путове. Старим Индо-јевропљанима стајали су на расположењу и водени путови. Према оном што је речено о прадомовини, они су могли знати за с .море', али да ли су се усуђивали да на њим броде, то је још у питању, јер нема заједничке наутичке терминологије осим неких заметака, 3 ) сведочанство да је то најстарије бродарство било примптивно. Пловило се у чуновима од једнога стабла издубљеним и употребљено је весло. Много доцније развише бродарску терминологију, пошто су постали смели морепловци Грци, Келти и Гер-

Ј ) Траг се најстаријих трговачких термина сачува у дат. кетге, тепитЛаге, ст. сл. вЂнити "увпДеге' (в. и другу ноту на стр 554. св. за мај), даље у санскр. павпа- 'дена куповине'; даље грч. « год (бу&оџа^ 'куиујем'), јерм. дгп (^пет 'купујем'), 'купв'и' значи санскрт. ТсЛпатг, н. п. хгггЛап, грч, тгр /аобси, ир. сгепгт, в. ст. рус. кршути (лит. 1сггепо 'рге!шт рго вро^шз'). За 'трампу': тауаГе у санскр., лит. тагпаз, сдов. мТЈна, лат. тппив (уз)дарје'. Додније се ја! љају ) азнп термини, али који никако нису припадали заједници. 2 ) У санскр. раггПгав, раНгав-, ст. перс. ра&г, авест. раЛ-, јерм. Игип 'пут, брод', грч. лагод, слов. пжт!., ст. прус. ртМв, в. лат. ропв с промењеним значењем. У лат. кеа, та, гот. тдв, ст. г. н. гиес: в. лат. <вто = с!ов. воз-ити; у лат. саШз = лит. ТсеИав, грч. хеАбувод ■ слов. сткгна (в. и ст^за) = ср. г. н. 8Ггс, з^ес. 3 ) У санскр. иаг)-, ст. перс. ггтгуа- Члота', авест. папага- 'лађар', јерм. паг> (можда из персискога), грч. гаИд, лат. ивш, ир. пог, ст. сканд. пог и пат1. Обично мисле да стоје у свези етимолошкој ова имена с гл. паге 'пловитн'', али као да је основна реч некада значпла 'деЗло, стабло, Вашвз4атт', као што у санскр. Иагизначи 'дрво' и'чамац Ј , ст. ск. азкг 'Евсће' и 'лађа', в. и слов. др-кво у старом језику наших примораца. - У санскр. агИга- 'весло', агИаг- 'веслар', грч. еретуд, еретџод, лат. гетив, ст. герм. ст. г. н. гиоАаг и т. д., ирс. гате 'весло Ј , литав. ггИ 'веслати', ггМаи 'весло'. Слов. нгсло из *вез-тло, од вес-ти, воз-ити.