Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

669

манци. Инди и Иранци, Итали, Сдовени и Л.итавци за дуго су живели далеко од мора као сточари и ратари и нису ии створили термииологију наутичку него иод утицајем других иарода. Ни Хирт, ни Ф. Рацел. нису дали таквих доказа, према којима би се могло закључити да су се и први Индојевропљани исто тако слободно кретали на мору као на суху, као што су неки њихови потомци доцније предузимали далеке путове и сеобе и преко мора као и по суху (Трачани, Илири, Келти, Јелини). Грчка су се племена рано одала бродарству, много пре Омира већ је готова термииологија наутичка; Феничански угицај није био велики, судећп према њој — а то је доказ, да су се грчка племена раније одада бродарству но што су Феничан. трговци почели крстарити по Јегејском Мору (Белох). Исто тако су се германска племена почела бавити бродарством, кад су доспела у приморје' Севернога и Бадтискога Мора — опет врло рано, судећи ио археолошким и лингвистичким датима. Алл да је с трговином ширена и друга култура, у то се не може сумњати, и то не само материјална (земљорадња, метали, керамика, ношња), него и нови обичаји и веровања (а^ег(сс се претвори у ед^ерСа, јави се нов начин погребавања) и друга корисна знања. У најстарије доба вродност се стварима и куповним предметима исказивала, мерила стоком, у првом реду кравом музаром. Говеда, коњи и овце служе за исплату у ведско доба. II у Омира је таква мера за вредност: метална опрема Диомедова стоји девет, златиа Глаукова стотину говеди. Девојка родитељима доноси много говеди (аЛџеаСрош). И у Риму се пдаћало стоком (ресиша од ресиз), после металом, Еедти и Германци плаћаху казне, крв, накнаде и т. д. стоком, кравама, говедима. II Словени су у старо доба плаћали 'стоком' (скотг из герм. сЈсаИз и т. д. = нем. 8сћа1;2). На истоку, у Јегипту, Феникији, Асирији и Вавилонији нађоше нову меру за вредност, метал, који је за тај посао био нарочито подесан, што се лако делио, преносио и чувао. Отуда дође јевропским народима нов обдик трговине — за метал, који се прво мерио а после раскивао у новац. На истоку и у Грчкој племенити метали: злато и сребро, служаху као средство за куповипу и исплату, у Италији бакар, који су прво мерили. И на северу, нема сумње под утицајем с југа гезр. истока, поста метал мера вредности још у преисториско доба, као што сведочи сачувано благо у данским и шведским тресетним и мочарпим местима: то беху бронзани предмети и мале шипке и полуге металне за исплату, а ту су чуване за боља времена. Чувани су и комади скрханих бронзаних предмета за исплату. За то су служили и бронзани и здатни прстени спиралнога облика. Лиди су први почели новац ковати — од њих се научише Грци: модерна политичка држава поче јемчити за меру и чистоту метада и ударати свој жиг, а она за то беше у стању за разлику од патријархадне државе (породичне и племенске). .