Просветни гласник

670

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Појам с мере био је у прадоба развијен, као што језици сведоче') — али се мерило иростим мерама, од пршшке: прстима, пеђу, лактом, ногама (стопама), распоном руку — хватом, корадима, а за већа растојања гласом, стрелометом, погледом, ходом (даном хода). Мере дужина и површина постају, кад се поче земљорадња јаче развијати и земљиште делити између чланова једиога браства или при деоби задруга. Те су старе мере 'врста 5 = бразда, с јарам', с дан', с јутро Ј или с мерица\ 'Мехом 1 се мерила течност. До сталних мера дођоше издељена индојевропска племена делом самостално, делом их узеше с истока, из земље где су прво почели посматрати с време\ из Вавилоније. У Грчку источанске 'мере' доспеше с истока тек после Омирова доба и заменише познате у то доба. Поред новога бројнога система (сексагезималнога) и нове мере! Али источни утицај на индојевропска племена у Јевропи беше значајан још у једном погледу а у области духовној и практичној. У прадоба имали су имеиа за с дан 5 и с ноћ\ за с јутро' и с вече'')Цело дневно време: дан и ноћ називаху у прадоба с ноћима': Германци броје ноћи а не дане, каже Тацит; у Авести се броје ноћи, и у Рг-веди има места, што на то подсећају. У енглеском оста ово бројање у речима Јот1ш§М, 8епш§М; у немач. у речи за 'божић (в. и чеш. тапос — полупревод с немачкога). Као што знмом почињаше сгара годнна, тако ноћу — с дан\ Тацит за Германце вели да у њих пох (1исеге сНеш Т1(1е1и1', Цезар то нађе у Келта, а било је познато и у Перса, Инда. Рано су почели и'подне 5 разликовати као средину између изласка и заласка сунчева, 2 ) даље разне делове дана, дајући им име према природним поја-

') В. санскрт. тг-та-тг 'мерпм', таЛга 'мера', лат. теИог, слов. мЂра, лит. тгега, гот. те!а 'мерица', грч. џеб1џгод и џ&туог, лат. тоЛгив, гот. тИап. ] ) Име 'даиу' би изведено од корена: Агк- и т- 'бити сјајан, сијати се'. Од првога поста санскрт. (И\'а 'дању', јерм. 1т, лат. сЧев, ир. Ага (гпсНи 'данас'), од другога: санскрт. Лгпа, лат. (пип)- Лгнит, регеп-сИпиз 'прекосутра', гот. 8гп-Гегпз 'дневно', ст. слов. д&иђ, лит. Лгепа, ст. ирус. пегпа. Засебно стоје грч. ^џеуа, јјџар (*8атаг 'лето'): гот. Ладв: ст. пр. сГадаз 'лето', лит. <Шдаз 'жетва', санскрт. пг- ЛадЂа- 'жега, дето': кор. ЛаШ 'палити'. — Име 'ноћи' од основе *подГ- непозната значења: санскр. пакИ-, паШа-, грч, лат. пох, слов. ноштђ, ноА и т. д., лит. паШгз, арб. па1е, гот. паћи, ир. ГппосШ 'ноћас'. — Стара реч за 'зору': у санскрт. изаз-, ав. изаћ, грч. г/<од (еол. ауо$), лат. аигбга, лит. аивгга (у санскр. корен и§- исскаИ 'светли, сија'); а као да име 'јутру' стоји у свези с *под1- преко *пШ: гот. пШгоо, ст. г. н. пћГа 'раио, јутарње праскозорје', грч. еггу/оу, лит. апкзИ 'рано', ст. пр. апдаГагпаг 'изјутра', в. грч. ахгсд 'зрак', санскр. аШп 'ноћ'. Герм. гот. тапгдгпз сродно с мржкнжтн. Стари је адверб 'рано изјутра': санскр. ргсИаг, грч. лри!;, ст. г. н. јгиојг и грч. ^\ ој : гот. агг 'рано', ир. ап-агг 'с истока'. В. и посебне речи лат. тапе: тапиз 'добар — у добри час', слов. зора (зарл): зр4тн, грч. ортрод: 'кад се устаје'. — Име за 'вече' немају индој. језиди као заједничко: слаже се санскрт. Лбш 'вече, тама' и авест. сЈаова, даље се слаже грч. гј еолвра, та еолера и лат. ^езрег, ст. слов. вечерг и лит. гиакагз: можда и ир. ревсог, кимр. исћег и јерм. дгвег 'ноћ'. Има у засебним језицима нових речи. 2 ) Ст. инд. МаЛуакпа-, грч. џеоуџјЗу/а, лат. теггАгев и т. д.