Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

671

вима и човечјим посдовима и радњама. 1 ) У она стара времена о бројању часова није ии могло бити говора. Питање о 'недељи' као мери времена од седам дана и данас занима археологе и дингвисте, који желе дознати где је први појам о њој постао, али за нас је главно констатовати, да он дође индојевропским народима са семитскога истока, можда од занадних Семита, можда и из Вавилона, где број 'седам' беше свети (за прво Јенсен, за друго Нолдеке). Као да је било и у прадоба деобе времена за мање трајање од месеца. Онда се пазило на млад и на пун месец и с месечево се време/ распадало на двоје, предње и задње (то је познато у Инда, Грка, Еелта, Германаца). Стари Римљани дељаху с месец на троје (са1еш1ае, попае, Миз); број девет у Риму уживаше велики углед, отуд оно иопае, девети дан испред „ида". Индојевропско је име звезди с месецу' 2 ) Име месецу би дано према старој Функцији његовој да мери време, ту је први индојевропски покушај да уведу ред у неодређене временске односе. Тај стари месец беше краћи (29 дана, 12 час., 44 мин. и неколико секунада) — толико траје круг месечев. Због тога стари народи цењаху време трудноће 10 месеца, а не девет (Инди, Грци). Индојевропљани нису имали појма о години месечевој или сунчевој, јер га добише с истока, из Вавилона и са истока, где су отпочели прво математички мерити време, где су и прво поделили месец на недеље од седам дана и последњи им дан узели за дан одмора. Прво је у Јевропу доспела година (од 360 дана) а подељена на 12 месеца, који добише властита имена као сваке индивидуе; 3 ) много доцније дође недеља и час (сахат).

') Грч. тјЛСоу аг/а/оггое, лат. <Шиси1ит, сгери8си1ит, даШегпгип 'петли' (њихово појање), и т. д. у нас заранци, иетли, ручано доба и т. д. 2 ) Санскрт. таз-, авест. та1г-, ст. пер. таЋ- и 'месец': звезда и време; грч. џгјуц 'име месецу, звезди', 'име времену: месед', гот. тепа: име звезди овој, а тепотв времену; лит, тепи месед — звезда, тепевгв месед — време, ст. слов. лгксАцк и једно и друго, лат. тепт, јерм. аппв, ир. т:, арб. тог 'месед, време . В. и лат. Шпа, слов. логна. јер. 1изт: 1их, 1исео; грч. оеЛцгг^ оеЛад, арб. 1гепе, сан. бап&га- значе 'сјајан', 'који светли'. 3 ) Старинска народна имена месеца иомажу нам да загледамо у прадоба и видимо како су према годишаим времеиима, према појавама у црироди и у промени времена, према занимањима и обичајима, празницима п именима божанстава и бројећи их — означавалн знатније моаенте у години. Старо име гроудких означаваше време кад се земљаизгруда од мраза, октобар, листопад, новембар, лцт. дгб/И«, дгоЛгтв децембар; или чеш. 1е(1еп кад се леди (јануар), пр«сннвцк, кад сунце сија јаче 'јануар' (и бивају просидбе?), со\*х"к1н = март. Јееен беше време жетви, гот. аиапз — дерод, м. рус. косењ = јули, кад се коси, луж. млошни 'кад се млати' = новембар, словенач. ирашник 'кад се праши'. Овамо саадају многобројна имеиа меседа народних, кад стиже или се сеје воће и поврће (од грах, бреза, цвет, црешња, храст, липа) или кад се бере црв за боју или руј, или по особини неких животиња, птица и т. д., м. рус. сивет 'кад се сеје' — септембар. сраањ — 'доба употребе српа Ј — јули, н. словен. русалчек 'време русалија — тројички месец', андрејшчак = Андрејин месед. Тако је гат. аргШз: арггсиз 'сунчани'', ср. г. нем. гоо1/тапеГ 'новембар'', н. г. нем. 1шпАептаегг