Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

681

ПЛЕМЕ У ЈЕОТАСТВЕНИЦИ од Л(и6. Ј. Јуришића

Сва природна тела, која се у Јестаственпци проучавају, разређена су у три групе, у три дарства природних теда. Мртва или неорганска тела, минеради, састављају минерално, а жива или органска тела састављају биљно и животињско царство. Та три царства природних тела разређују се у јестаствепичкој класиФикацији, према појединим белегама, у разне групе, које су све мање и мање док се не дође до јединке. Или, кад се пође од јединке онда се ове скупљају у веће и све веће и веће групе док се не дође до највеће и пајшире групе а то је царство. ЈКао најширу групу, царство састављају све животиње, или све биљке, или сви минерали. У обновљеној Србији, оснивач и дугогодишњи испитивач српске Јестаственице био је Др. Ј. Панчић, који је у исти мах био и плодан обрађивач јестаственичке књижевности нагае. То је раније и утврђено и признато. Као првоме раднику на обради српске Јестаственице, а особито на проучавању Србијине Флоре и Фауне, Панчићу је било потребно изнаћи подесне и згодне називе за поједине мање и веће групе свих природних тела, у које се она разређују. И ако је пре Панчића била печатана Маринковићева Јестаственица, ипак се може узети да је Панчић први 1 ) и започео у нас стварање и увођење назива и имена за поједине групе природних тела. Термине или називе за поједине групе природних тела он је прво пзложио у својој: Јестаственици за ученике Велике Школе, део I, Зоологија 1864; део II Ботаника 1868; део III Минералогија и Геологија 1867 г." Те термине он је унео и у друге своје радове из систематике животиња и биљака. Да прегледамо прво, какве је термине Панчић предложио у својој , Јестаственици" за поједине групе ириродних тела, и друго, каквим се називима служио опет у специјалним радовима из зоологије и ботанике. 1. У првом делу своје Јестаственице, у Зоологији, Панчић пише: „Скуп јединака, које се по свему у кроју слажу и које савршено себи сличне производе, у јестаственици се каже фела. — Феле које се међу собом у мање знатним карактерима разликују, а у другоме се свему слажу, збирају се у појам рода. — Родови, који се у неким важнијим и сталнијим карактерима слажу а у другима се мање важнима разликују ■) Вук Маринковић написао је Јестествену повесницу 1851 г. а то је пре Панчића и љегових радова. У тој књнзи, која је годинана служила као уџбеник, иалази се и ово: »Састављајући све твари, које нам се чине по једном плаиу саграђене, п на једном степену организације, правимо царства, гране, разреде, врсте, илемема, родове, струке«, стр. ба и 27.

45*