Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

685

Реч пдеме употребљена је дакле у јестаственичкој класификадији за означење повеће групе природних теда још пре педесет година. После Вука Маринковића, племе, као термин, употребио је и Панчић и г. Жујовић, а то су српски јестаственичари првог реда. До душе, Панчић је нестално и неједнако употребљавао идеме као термин. Али овде је главно да се зна то, да је и племе као термин употребљавано у српској јестаственичкој литератури. Пошто смо то утврдили, вратимо се сад опет ботаници, па прегледајмо и друге ботаничке списе у којима се излаже систематика иди класификадија биљака по групама. После Ботанике, Панчић је написао „Флору Кнежевине Србије 1874 год." У томе делу а у „Приступу" (с, VI) Панчић пише: ,...а ако по томе пажљиво прочита и оно што стоји на челу класе, илемена и рода под којим .је биљку нашао"... Према овоме ваљало би у тој „Флори" да нађемо класе разређене у племена, која су као групе биљака и описане, исто онако као и родови. Ваљало бп, али тога нема. Јер, кад се прелиста ова књига, од стр. 103 до краја, где је нзложен „систематички опис класа и родова по системи Декандоловој са анализом Фела" не наилази се на општу групу биЉака која бн била обележена са речи племе. Овде се наилази на нешто сасвим друго, а то је да су Феле скупљене у родове а родови у редове, који су и описани. Родова описаних има 578, а редова такође описаних има 117. И ако су поједини, и то већи редови разређени у алемена, ипак овде није племе тако ошнта група да би се могло и смело рећи „а ако пажљиво ирочита и оно што стоји на челу илемена и рода под којим је биљку нашаојер у сиетематском одељку „Флоре Кнежевине Србије" оиште су групе биљака само ред и род. Па шта онда значи оно „на челу племена и рода"... То значи, да је Панчић под речи племе — у „Приступу" — подразумевао ону групу биљака, К0 ЈУ Ј е У систематском делу своје „Фдоре" означио са ,ред". Да онај навод из „Приступа" треба само тако разумети, потврђује и то што већина и то огромна већина редова нису разређени ни на какве друге групе сем родова. На пр.: ВегћегМеае, Кутрћаеасеае, Рарауегасеае, Гитапасеае, С1з1теае, Л'ш1агЈеае, КезесЈасеае, Бговегасеае, Ро1у§а1еае, 811епеае, АЈзтеае, Е1аИпеае, 1лпеае, ТШасеае, Асеппеае, нтд. итд. Према томе, Панчић је једну и исту групу биљака називао један пут илеме а други пут ред. У томе свом чисто систематском делу Панчић не наводи ни једну групу биљака већу од класе. Класе су му: Дпкотиледоне, Монокотиледоне и Акотиледоне васкуларне (с. 103, 639 и 774). Класу дикотиледоне дели у: А) ТћакшШогае (с. 104), Б) Са1усШогае (с. 217), В) СогоПШогае (с. 489) и Р) МопосМатШеае (с. 577), али те групе не именује. 1 ) По том,

Ј ) У »Флори окодине Београда« те исте групе Панчић је назвао иодкласе.