Просветни гласник

696

ПРОСИЕТНИ ГЛАСНПК

20. Није истина да н. п. обдаке И> о18р , Хбвсиег треба растав.Ђати овако: Иоњ-у (И-осе-г), Лџвоие-г (Ла-ссие-р) 3 ") т. ј. да је у том лицу наставак -г (а не -ег). Ст. Меуег, 6г1есћ. Сггатт. (1880) § 584. 21. Није иознато, да н. п. обллк императ. аориста Хдвоу, поСцпог треба овако растављати: ХЂво-у (А ус т-о-р ), тгоСцао-г (тс о С тјсг - о - р ™) 6. Меуег, Стпесћ. бгатт. (1880) § 569. 22. Одавно је познато, да н. п. обллк није постао од Хг>о[»1 (нити од №ш[и). м ) 23. Ни у једној поменутој гаколској граматици није добро правило о редупликацији глагола (у перФекту), кад се почињу са два консонанта, јер скоро сви кажу, 41 ) да је од та два гласа првп „ти!а" а други „Д, V, д и . Глас (и треба изоставити, јер н. пр. у школском рјечнику (Веп8е1ег-Ка§1, Сгг1есћ18сћ-(Јои15сће8 8сћи1\?ог1егћ. 1896.) нема глагола, који би имади у садашњем времену у почетку два консонанта, гдје би ирви консонант био „ти1а." (п, р, ср; т, б, &; %, у, /) а други џ. Не треба овдје мислити на перФ. те-г(лцхи, јер се глагол теџгш броји међу неиравилне а уз то се у садашњем времену не ночиње са два консонанта. 24. Иознато је да н. пр. од глагола олМ^ш аор. шг)саа перф. м/сЛгли, од "Сг\се1г аор. ^тјтгјвсс, пер®. О^цтцхи. Каже ли се, да је овдје редуиликација = аугменту, онда може ученик помислити, да стоји као и аугменат само у индикативу. 42 )

38 ) Еао што кажу: ГгНгзсће, 6ег1ћ (1892), Нш4пег (стр. 52 и 67) п Ка§1 (1884. 1889. 1895. 1899). 39 ) Као што кажу-. Ггапке-Ватћег^, (З-егЈћ (1884. 1892), Неггтапп, Ка$Ј1 (1884.) 40 ) Еао што кажу: Сиг^шз (§ 233. 2), ГекћЉ&ег (стр. 32), ОегШ (1884. стр. 51), Неггтапл (§ 67), Ггапке-Ватћег^ (§ 57, сС. § 56) (1885 и 1893!). Косћ (§ 42. Апт. 1). Тако су по свој прилици мисдили и Шп4пег (§ 147), Киг(;2 и ГпезепДог® (§ 97) и 1Јћ1е (§ 74), јер спомињу наставак — ји у 1. лиду сингулара. Можда није сувишно да сиоменем што каже Герт: »Лу -о 18(; еп^в^апДеп аив Л хкјцо , Луе^ аиз Луев« (!) »Л.1 ')Е1 » » » Лг1-е-< » » » Ли-е-&1« (!) ") Сиг«и8 § 274. 2, Наг4е1 § 79. 1, вегЉ § 130, НшЈпег § 167. 2, Косћ § 58.2, Киг1г и ГпезепДогД' § 106.4, ТЈћ1е § 80.2. Неки кажу (РехсћИпЈгег стр. 47, ГгапкеВатћег^ § 54, РгИгасће стр. 36, Оз(;егташ1-Бгу§аз § 29) на почетку књиге, да су ]ијин1ае /г, V, Л, р. — И Ка§1 каже »ти4а сит К<Јшс1а« (1884. § 92, 1889. и 1895. § 79, 1899. § 73), али напријед ,'(§ 6, 1899. § 2) каже да су Нцшске Л, р, али ипак није мислио само на ове гласове (Л, р) вазујући ово правило, јер каже (1884 и 1889) »ииг егкеппе... ћа4 е-уги-ка" а и у § 6 (1899. § 2) каже, да се гласови Л, џ, г, р често зову Идш<1ае. У Неггтапп-а (§ 89) и Нагс1ег-а (§ 73) нијесу иначе добра правила о редупликадији. 4 ' 2 ) Тако могу ученика преварити: ГекћЦп^ег стр. 47, ГгНгзсће § 46, бегЉ § 130, (НагДег § 73, али у једном примјеру стоји добро) Неггтапп § 89, Нт(;пег § 167, Ка§1 (1895) § 79 а, (1899) § 73.