Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

701

1. Намјера учења. Премда је очевидна ствар, да се неки језик учи за то, да се научи онолико, колико се мисли да је потребито, опет има људи, који мисле, да се неки језик учи за то — неки би казалл аонајвише за то — што му је граматика врло згодна за вјежбање разума и.ш, како неки кажу, за , умну гимнастику" , вз ) По свој је прилици „умна гимнастика" велика погрешка, о којој овдје нећу говорити. 2. Према којијем писцима треба иисати школске граматике? Величина школске граматике стоји негато и до тога, хоће ли се више или мање писаца читати у школама, јер школска граматика треба да буде управо граматика за оне књиге, које се у школама читају. 64 ) Особито ће се таква граматика повећати, ако се много пази на писце, који су писали на рачличнијен дијалектима. Али су школске граматике понајвише за то дебеле , што писци тијех књига не знају методике. Незнатна је ствар, хоће ли се неколико књига више или мање одредити за читање у школама. 36. Ријеч граматика има неколика значења: 1) граматика писана за филологе и за друге људе, који хоће нешто из језика да дознају (и ове граматике могу бити различне); 2) ,, ирактична" (или „школска") граматика. Овдје ћу говорити само о практичној граматици странога језика. У њој треба да буде: а) из гласова само оно што је потребито за иравилно читање и аисање, а гдјешто и за лакше памћење неке особине у језику; б) из облика само оно што је према одређеној намјери потребито; а исто тако и из синтаксе. Нарочито треба споменути, да из такве синтаксе треба изоставити све оно, што је једнако у матерњем језику и у језику за који се пигае граматика. в) о основама се и о значењу наставака може само онда говорити у школској граматици странога језика, ако се може доказати, да то помаже при учењу језика. Иначе се могу најзнатније ствари из основа и из иравила о иромјени гласова додати на крају књиге, да их могу ученици читати. — Цијела граматика треба да је написана онако, како је ученик може најбрже научити, то значи, да је написана по иравилима о удруживању мисли (о „асоцијацији идеја"). 65 )

63 ) 0 овој је ствари нисао у нас Павле Мајзнер, РеФорма језиковне наставе (1896) стр. 20—23. 61 ) 0 том каже Кеги (вел. грам. стр. УШ, мала грам. стр. V) „Лег дгаттаНзсће ТЈп1егггсМ 1 шг пег ТиекЊге ги сИепеп ипсЈ воП с1игсћ сИеве вете Ведгепгипд ег1ш11еп". 6 ') 0 оваквој граматици каже Н. КИп^ћагсИ (Ет Јаћг ЕгГаћгип^еп пп1 (Јег пеиеп Ме1ћос1е. 1888 стр. 56—7): Оег СоНесиупате №г зо1сће тпето(;есћш8сће нпие1 ипс! тШе1сћеп 184 пип ећеп: дгаттаНЈс. Ба аћег с1ег аиз(1гиск »^гаттаИк« аисћ (Јет