Просветни гласник

НАУКА И НАСТДВА

703

НАРОДНЕ ШКОЛЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

0 народним школама у Швајцарској може се онако говорити као што се говори о немачким народннм школама, ма да свака посебна држава у немачком царству има своје т. ј. самостално уређење народних школа. Сличан је однос са народним школама у Швајцарској: ни у Швајцарској нема једноставне школске организације, која би се простирала на целу земљу; не постоји једноставно школско законодавство нити постоје једноставни наставни планови, који би подједнако важили и били обавезни за уређење свију народних школа, већ сваки кантон уређује своје народне школе самостално, према својим посебним приликама и потребама. Али, као год што, крај свију разноликости, народна школа у свима државама немачке царевине ипак има извесиих карактерних одлика и црта, које је обележавају и чине немачку школу битно различном од народне школе осталих земаља, исто се тако и у свима швајцарским школама народним опажају општи једноставни знаци и црте, које народној школи у Швајцарској дају нарочити карактер, крај свију разноликости у школској организацији појединих кантона. Швајцарске школе почеле су самостално да се развијају тек од времена реФормације. Пре реФормације није било развијено народно школовање, нити је било народних школа; тада су постојале само црквене и варошке школе. У Швајцарској су тада као и у осталим земљама до реФормације постојале с једне стране манастирске школе и семеништа а с друге стране латинске школе а погдегде било је и варошких школа. Тек од реФормације држава предузима бригу да се стара о школама и школовању. Тада је држава предузела врховни надзор над црквом па је, следствено, водила надзор и над школама, које су с црквом биле у вези. Тај преображај наступио је и у Швајцарској. Као што је сваки иротестански кнез постао врховни црквени поглавар, тако су владе у протестанским кантонима Швајцарске водиле бригу о цркви и о школи. Тако је влада у Берну већ у свом првом пропису о школама изрично нагласила да је њена дужност не само да се брине о добру и благостању Богом поверених иоданика, него да се мора бринути и за благостање њихових душа као и за усавршавање и утврђивање хришћанске вере у омладини и за оснивање и живот школа. Наравно оншта народна школа у Швајцарској није уведена одмах после реФормације, него тек за једно столеће доцније. У прво време владе су се морале старати само о вишим школама, парочито о бољем образовању духовних лица. Но после реФормације држава је завела уређење дечјих школа, у којима су се деца, уопште сва омладина у земљи, т. ј. и она на селу иоучавала истинама хришћанства и већ у почетку