Просветни гласник

706

ДРОСВЕТНП Г.1АСНИК

Према поменутим одредбама савезног шкодског устава, могу се изнети неколике црте које нарочито карактеришу и одређују гледиште о швајцареким народним школама. 1. Постоји за целу Швајцарску, за свуколуку децу оббавезна, довољна или иотребна бесплатиа настава за основне школе. Она је тако прописана и уведена да се не изузима ни једно дете које је способно да се образу.је и васпита. Наравно, овај појам „довољна или потребна настава" врло је растегљив, те се, према томе, различито и схвата и примењује; разумљпво је дакле, што се она разликује у варошима од наставе у селима, која леже далеко у брдовитим пределима. Према томе обавезно време учења у једној школи у једнпм кантонима је 8 или 9 година, док је у другим 6 или 7 година, према чему и школе стоје на различним ступњима. Али сваки кантон изискује и тражи да се по могућству, према приликама и потребама, одговори оном захтеву „довољне или потребне наставе". И бесплатност наставе различито се схвата. Докле извеене школе сматрају да су испунили принцип бесплатне наставе што не захтевају никакву школарину, дотле друге сматрају да се у бесплатну наставу имају урачунатп и наставна средства, школске књиге и писаћи прибор. У понеким местима то је потпунце изведено, у неким пак само делимице и то само за сиромашну децу. А. онде где држава нарочито не прописује бесплатна наставна средства она се набављају делимице државном припомоћи а делимице (и то више) дају општине. И искуства, која учитељи отуда добијају, врло су повољна. Сви ученици дакле имају сва наставна средства, т. ј. добијају их у школи и тако настава може без уштрба, без прекида, да се развија много боље, него кад се сваки ученик сам брине за набавку потребних ствари. 2. Други нарочити знак, којим се одликују швајцарске народне школе јесте њихов грађански карактер. Јер примарна, то јест основна настава, нрема уставу савеза, стоји „искључиво под државним руководством". То не треба тако разумети, као да све школске прилике и нослове сређује држава сама, него ваља разумети да је руковођење школе једино ствар грађанских власти. Наравно, по себи се разуме држави припада опште школско законодавство и главни надзор над школама. Али су иначе, у другим стварима, општине довољно слободне у уређењу својих школских прилика, и потреба. За управљање школа бирају оне једну школску власт која се у неким кантонима зове школска комисија а у другим школски савет или надзор. У највише кантона општине саме бирају себи учитеља. Но за то оне с друге стране брину се о издржању учитеља и сносе остале птколске терете. Друго што обележава грађански карактер основне школе у Швајцарској јесте њена независност од цркве. Никоја црквена власт нема уопште никаква права мешања у школи и контроле, и свештеници нису