Просветни гласник

НАУКА И ИАСТАВА

707

по сдужби или положају школски инспектори или чданови шкодске вдасти, него по избору. Они могу, као н остади грађани, бити изабрани у састав ткодске вдасти; а тако најчешће и бнва. 3. Подожај народее школе швајцарске за образовање народа, према вишим шкодама, може се сматрати као посве повољан. Јер основна шкода у првих 4—6 година шкодских сдужи као припремна шкода за ступање у вишу школу, као што су секундарне шкоде и реалке, гимназије н више женске шкоде, поред којих су готово ишчезде нарочите припремне школе виших сталежа. Постоји, дакле, у Швајцарској једноставност, боље рећи јединство шкоде као основа цедокугшог шкодовања. Последица тога је у Факту, што богата и сирота деца заједно седе но неколико година једно поред другога на истим клупама школским, а виши стадежи усдед тога покдањају основној школи већу пажњу и већу потпору. После тога је лак прелаз из народне школе у вишу школу, јер су секундарне школе и реадке и окружне школе уопште по цедој земљи распрострањене, а и стога што ове више школе стоје отворене и доступне и најсиромашнијој деци; јер се у многим тим вишим школама не захтева никаква школарина, а и где се захтева, сиротињска деца добијају бесплатно школовање, на шта више, многи ученнци добијају и извесну штипендију. Основним народним школама ваља прикључити продужне шкоде. Оне су у неким кантонима за младиће до деветнаесте године узраста обавезне, а у неким кавтонима слободне, а у трећима пак општина има право да заводи обавезне продужне школе. Ове школе дедом потпомажу опште образовање а дедом пак потпомажу занатлиско или земљорадничко усавршавање и образовање. Продужне школе за девојке још су у малом броју распрострте по земљи и стварају се добром вољом т. ј. нису обавезне. 4. Са народном школом стоји у Швајцарској у блиском односу и заједници и образовање учитеља. За образовање учитеља постоје готово ► у свима кантонима самостални семинари; други кантони, који то немају, имају, за ту сврху, поред „кантонске школе" и недагошко одељење заведено. Кантонске школе обухватају гимназију, реалку, а у неким кантонима, као што су Граубинден и Солотурн, постоји и „педагошко оде^ љење". Ђаци учитељске школе, где број ђака није велики, уче се у појединим предметима, у друштву са ученицима реалке, ма да настава најчешће тече оделито. Нарочито у вишим разредима учитељских школа долази стручно, педагошко образовање најистакнутије, ношто ученици учитељских школа не могу да участвују у научној настави више реалке. 0 гимназиском образовању код тих ученика нема ни говора. Та заједница између учитељских шкода са кантонским школама постала је нарочито и у главноме услед економских обзира; но ипак за то учитељско образовање задржава свој особени тип као и у семинаријама.