Просветни гласник

708

ПРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

Једино у Базелу, где су школске придике и околности ванредно добре и погодне морају ђади учитељске школе да имају сведоџбу испита зрелости из реалке шш гимназије и тек после то сведоџбе о испиту зрелости морају да сврше 1'/ 2 годишњи педагошкп курс, да би се припремили за стручан посао. Тај курс не одузима им све време рада; тим ученицима остаје довољно времена да могу слушати и предавања на универзитету. Тамо је дакле изведена одвојеност општег образовања од стручне спреме. 0 успеху овога, због незнатног броја до сад образованих кандидата, не може се изрећи закључан суд. Толико је извесно да они остали кантони, који својим учитељима не могу да даду толику награду као што то може Базел, да они и не захтевају тако и толико образовање од учитеља. Јер због још доста скромне плате коју народни учитељи добијају, мален је број оних који се са сведоџбом испита зрелости посвећују учитељству. У највише већих кантона, као у Берну, Ааргау, Цириху, Тургау, Св. Галену и .Туцерну, постоје самостални семинари. Семинарски курсови трају четири године, а у неким кантонима само три године. Ученици који ступе у ову учитељску школу, имају приликом ступања 15—16 година и пре тога учили су секундарну школу или реалку. Пошто су ове школе отворене и доступне свима класама народа и имају мален број ђака, који доцније ступају у вишу реалку или гимназију, и долазе већином они који су ради да се посвете занату, трговини, привреди пољској, пошти или жељпзничарству или који уопште траже ма какво боље образовање но што им даје основна школа — то ове школе нису научничке, него народне школе; и отуда семинар, примајући таке ученике у школу, има још чвршће и јаче везе са народним образовањем. У швајцарским секундарним школама и реалкама настава иде и далеко надмаша обичну основну наставу нарочито у математици, геограФији, историји и у страним језицима. Француски је свуда обавезан, а италијански и латински језик у многим је школама Факултативан предмет. Појамно је дакле што уопште узевши, ученици који ступају у семинарију долазе са добрим и темељитим знањем. Тако се, на пример, у бернској учитељској школи ово тражи из Француског језика: „способност да се може коректно исписати или превести један лакши Француски диктат; да се лакши предмет за читање може Фонетички тачно и течно нрочитати; да се на постављено питање о каквом предмету из круга ученичког сазнавања одговори тачно, као и то да се знају елементи Француске граматике". Из математике захтева се умешност у рачунању са десетним и обичним разломцима, све врсте рачунања потребне грађанину, свођење и интересни рачун, израчунавање површина и запремина". Настава учитељске школе непосредно се везује за ова знања, и за два горе наведена предмета за највиши разред прописује за Француски језик: „Читање и објашњавање Француских дела (новела и драма) пи-