Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

709

саца деветнаестога столећа, познавање важних одељака Француске граЈиатике, неколико нревода са немачког језика на Француски, слободне реченице у везн с дектиром и доживљених догађаја"; а за математику тражи се „познавање простих логаритама, израчунавање интереса на интерес и рачун ренте и најважније одсеке из СФерне тригонометрије". За даље образовање швајцарским народним учитељима доиуштено је, без икаквих ограничавања, да могу посећивати велику школу и поједине универзитете, као у Берну и Цириху што су установљени тако звани учитељски одсеци, где долазе разна предавања по њиховој потреби и она су тако уређена да се гранају у два одсека: историско -Филолошки и природно-математички, и после двогодишње студије и издржаних испита добија се право учитељско за секундарне школе. Но слушаоци нису обавезни да само та објављена предавања слушају, већ могу, по својој вољи V нахођењу, носећивати и друга предавања. За даљу штудију и напредовање имају право полагања испита и за више школе. То се захтева и од учитеља у семинаријама. И ако с једне стране овако папредно уређење школа врши благотворан утицај на опште школовање у Швајцарској, ипак, с друге стране, осећа се главни недостатак к.од твајцарских народних школа у недовољном награђивању учитеља. У варошима и овећим местима, разуме се, добијају учитељи довољну плату с којом могу да изиђу на крај; али у селима они морају тражити и друга, споредна занимања и зараде, и учитељи се, поред школе, баве земљорадњом или су општински писари. Онштине и кантони немају довољно Финансиских средстава, да би их могли наградити у потпуној мери за рад у школи т. ј. да би им плате могли повисити. С тога се већ од неколико година на овамо веома живо ради, и то чине сами учитељи, да савезно веће прилозима и додацима потпомогне народну школу, као што то чини обилато потпомажући занатско и пољопривредно образовање. На жалост, многи су се Швајцарци отуда побојали да ће том Финансиском потпором савез се умешати у унутарње уређење и прилике школе, и то је у главноме ометало остварење те учитељске тежње. Но како изгледа то је прибојавање неоправдано; јер и ти слободоумни школски раденици не желе да уведу, преко тих спољашњих прописа, централизацију у школовање. Што се тиче унутрашњега јединсгва швајцарских народних школа, које постоји и може да постоји, крај све разноликости у организацији, одржава се и крчи само себи пута снагом напредних идеја и само тако може имати сигуран и безбедан опстанак и напредовати. С немачког М. Пав.