Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

ПГЛАТ ЗА ПТАВИТЕ.1СТВУ101Д1И СОВЂТТ. СЕРБСКШ

Вук у књнжиди својој о Совету 1 ), пошто је описао познати печаг његов (на коме су биди грбови Србије — под круном крст и четири оцила — и Тривалије — под круном свињска глава са стријелом забоденом у чело — који су на сриједи свезани један за други и између њих расте крин; одозго огријало сунце и луче своје сиустидо до круна, а доље испод грбова ,1804" а око тога свега натпис 11РАВИТЕЛ.СТВУВ31Д1И СОВЂТТ. СЕРБСК1И), вели на Зој страници, у напомени: „ ја сад уараво не знам, или је иечат грађен 1804 године, или је та година за то метнута, што ее онда иочела буна (ја бих ирије рекао да је ово друго узрок и да је аечат грађен у Петербургу 1805 године)". Ово питање, кад и гдеје грађен овај нечат, на сваки начин, једно је од најситнијих из доба оних крупних догађаја; али, кад га је поставио Вук и кад припада оним славним данима, онда не смета покушати да се и оно изведе на чисто. Пре свега, тај печат није могао бити грађен 1804 године из најпростијега разлога, што онда није било ни Совета, ни о Совету помена, ни помисли; јер је, као што казује Вук одмах у почетку своје књижице, за њ у Русији дата идеја, којаје у дело ириведена истом иза повратка из Русије познатих посланика српских. Година Д804" зацело је урезана у печат као спомен на почетак устанка, којије Србији дао други живот и могућност да буде Совета; али оно даље што се Вуку чини, „да је печат грађен у Петербургу", то не може бити никоје, па ни ,1805 године". Задатак је српских посланика био сасвим други, а не да преговарају с руском господом о унутрашњем уређењу земље. Највише што је

х ) »Правителствушдги Сов&тђ Сербск1и за времена Кара-Ђорђијева иди отимање ондашњијех веллкаша око власти. Написао Вук СтеФ. Караџић. У Бечу, у штампарији Јерменскога манастира ,1860.