Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

711

могло бити, то је, да су они у Русији могли само чути ту идеју и о њој се свестраније разговарати како би је ваљало остварити. Најмање су, иак, они могли бити деца да направе печат у Русији, ставе га у шпаг, па после, кад извојују Совет, а они с печатом на среду, као кебу иза појаса, и још да кажу Вожду и Скупштини: поздравио вас је Цар и послао вам, ево, и печат за Совет, но смо га заборавили одмах показати!... Ако су посланици доиста први пут у Русији дошли на мисао о Совету, они су могли унапред врло добро знати и побојавати се да та ствар олако не може проћи и примити се. А да је доиста с тим ишло теже, то се из Протина казивања (Мемоари, 168 стр.) не види јасно, али види из Вукова (ор. сИ. 2), јер Вожд није хтео, на позив, отићи у Боговађу, но их је позвао сам у Борач. То је, што се тиче политичке стране овога питања. Али оно се може сигурно, ако не још и сигурније, на чисто извести из самога текста на печату, из оне три речи његове. Прво, и ако је онда у Русији било учепих Срба, ипак, иза ЖеФаровићеве СтематограФије, много је приличније тражити израду српских хералдичких ствари у Аустрији него у Русији. Али, што је најодлучније у овоме питању, то је она реч ПРАВИТ Е Л С Т В У10 ПЈ, IИ, коју би им у Русији наиисали и изрезали меким полугласом иза А, дакле: ПРАВИТЕЛ.БСТВУК)Ш,1И. Као што се зна, нама је од ондашњих и од оних пре њих, лоших чатаца црквенога језика, до данас још остало те читамо, на пример, о јеже цростити јему волнаја и неволнаја. Или, да се баш и штампаним текстом послужим од једнога човека школског и народнога књижевника. На 32 стр. XVI Годишњице, коју случајно имам при руци као поклон пок. Драгише С. Милутиновића, Милићевић је преписао: чертог твој вижу, Сиасе мој, узвишени; и одежди не имам да вниду в он, онако, како је као паланачки учитељ 1850. а као академик 1896. године читао. (Само нека се ово не прими тако, као да сад и ја хоћу да черупам остарелог орла). Људи су криво читали, па су криво и писали; или: „какав наук, такво и читање". Дакле, и кад би српски носланици били тако брзи па наручили печат у Руеији, док су се онамо бавили, и понели га са собом, она се грешка с испуштеним в не би могла десити. А с тим мање та им се^ грешка могла омаћи у Русији, кад су Грујовић и Прота мислили „да. совјет буде највећа власт у земљи, и да свима поглавицама заповиједа у свачему, као што сведочи и натпис на печату... јер иравителЂСтвоватк у руском језику значи: им^тв правителвственнук), или верховнуго властв" (Вук, ор- сИ. 3—4). Да су они, такви знаоци, и то још у Русији, поручили горњи печат, онда би неминовно стајало ПРАВИТЕЛ.БСТВУВ31Ц1И. просветни глаоник, I књ., 6 св., 1902. 47