Просветни гласник

108

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

људског иокољења. Васпитање, истинско, здраво васпнтање, утнче на поштење и морал у опште. Ми се не можемо ослонитн једино на законе, да они начнне људе паметнима и моралнима, нити иак можемо очекивати, да ће људи постати срчани и племенитн, када их обиђу сва искушења. Искушења је у животу много, као листа у гори, и нико се за живота не може иснред њих склонити. Главна је ствар да људи цостану разумнима п толико снажним, да могу одолети тим искушењима, када на њих наиђу. Снага образованости нде упоредо с умереношћу и моралом. Од закопа се може врло мало ишчекивати, јер садржи у себи ноништавање личпе Слободе. Слобода је дар веома важаи и узвишен, с тога јој се не може нипгга прегпостаиити. Ема људи, који би н само сунде уништили, зарад тога да не расте коров. Но за свет ипак би било боље, када би се вратио у стање варварско и дивљачно, када би му пропала васколика наука, уметности и сви проналасдн, но када би изгубио слободу. Слобода је душа напретку; она је бујно орно земљиште и семе, топлота и влага, љубав и радост. Па и томе би ваљало децу учити, да је највшпи диљ човеков, најживља му жеља — срећа његова и срећа његових ближњих и тежња да према своме могућству ц он што допринесе општем добру. Ваља их томе учпти, да достојаиство и положај нпсу неизбежни зарад усиеха и срећног живовања; даје наклоност за велпкпм богаством врста душевне болестн. Ваља их томе учити, да је то сатирање снаге, сатирање живота тећи оно, што нам није од иотребе, што не уживамо нп сами за се, ни за добро других. Просјаци нису најерећннји, ама нису ни милионари. Човек на доњем ступњу лествице тежи да се поине више, докле онај на највишем боји се да не слети доле. Један нште други одбнва и честим одбнвањем милостиње отврдне му слух и рука му ностаје грабљивом. Мало је таквих, који су у довољној мери просвећени и узвишени, да би били у стању владати великим богаством, већ бива баш обратно, богаство влада њииа — они су слуге и измећари свога злата. Од најсрећнијих је људн онај човек, који, имајући пристојио издржавање од свога рада, може ио нешто уштедетн за своју старост — који децу своју добро васиитава и не плаши се, да ће му се глад и невоља распртити у кући. Крај ногу богаства свија се и клечи друштво, ама у томе нема ни разума, ни искрености. Богаство номаже власти и сили, мами ласкавце и удворице, иа зато људи за њим тако чезну и неће престати чезнути све дотле, докле људско друштво буде тако неразумно и неувиђавно, да се клања богаташу због његова богаства п његовоне злату без обзнра на његов карактер. Судећи о богаташима, имали бисмо, пре свега, узети у обзир две ствари: како су дошли до тога богаства и шта раде са њим? Јесу ли га стекли на поштен начин? Ужнвају ли га на сређу човечанства? Када људи буду једном у истини просвећени, када им се разум једном нотпуно развије, тада ни један неће живот свој посветити *гечењу богаства, — дакле онога, што му није од потребе. Доћи ће време, када се у нстини просвећени људи неће осећати срећнима, докле буду знали, да милиони ближњих гладују и грче се од зг«е; доћи ће време када ће се у свачијем срцу развити мирисни цветак саучешћа, када ће свет тежити за цравдом п истраживати ногодбе правога задовољства и среће, иа се нрема томе и руководити у животу. Такав Је програм универзнтетског проф. Ингерсола. И као што се из њега види, тај је програм општи а тежиште му је поглавито у васаитању омладине. Ср. А. II.