Просветни гласник
наука и настава
33
које по некад врло рељеФно Формулишу појединн писци, него и практичких програма, које теже да остваре поједини државници и друштвени радници иди за које се боре целе по.штичке партије. У многим сдучајима веома је потребно излагање таквих идеја у уџбенику (кратко и збијено), јер оне или боље разјашњују стварне поретке или карактеришу тежње појединих лпца, целих друштвених група и партија, или помажу да се појме нромене, које бивају у држави или у друштву. У првом односу врло је важно упознати ученика на нример с појимањем државе код Нлатона, са средњевековном теоријом папске и императорске власти итд.; у другом односу с политичким погледом на свет Ришеље-а, или индепендената; у трећем односу с теоријама Монтескија или Русо-а о представнпштву, подели власти, влади народа итд. То се исто може ка( зати и за економске идеје, које или само боље разјашњавају економску практику (меркантилизам) или карактеришу извесне друштвене тежње и шта више показују уплив на законодавство. (Спор о државном мешању или немешању). Тај номенути материјал идеја не може се уносити у уџбеник у сувише великој количини због његове мање доступности за појимање ученика, кад се упореди са Фактичким односима и уређењима. Усвајање апстрактних идеја много је теже него усвајање реалних односа. С друге стране теорија, која се труди да протумачи ствариост, не одговара јој увек, а теорије којима је смер да прераде стварност или се сасвим не остварују или се не остварују тако и не доводе до оиога, како се п колико се од њих очекивало. Ученику који тек ступа својом мишљу у тај свет сложених односа између идеја и Факата, често би било сасвим немогућно појмити, као што треба, прави однос теорије према стварности, који пре свега треба појмити. Дајући у излагању историје појединих земаља прво место социјално-политичкнм Формама и социјално-политичким догађајима, ја бих саветовао да ученици упознају социјално-политичке идеје само у толико, колико је то преко потребно за боље појимање поменутих форама и догађаја. Ја лично одајем велику важност идеји као историјском Фактору, али баш због тога не бих желео да се права улога тога Фактора изопачи услед претераног увеличавања његова значаја. V. * Светско историјска тачка гледнила у предавању историје Наставии материјал одабран је и одвојен, али га још треба распоредити, имајући на уму потребе науке и потребе педагогике. С обе тачке гледишта са свим се правилно одваја отачаствена историја од курса опште историје. На пр. прошлост Русије мање је везана с прошлошћу других народа, него што се то може казати о узајамним односима Француске, Германије, Италије и других западно - европских просветни гласник, II. кн>., 1 св., 1902. 3