Просветни гласник

НАГКА И НАСТАВА

45

2) 1880. год. каже Г. Мајер' 6 ): „Уоп с!ег В. Биа1 АсИу ушз1 СигИиз Уегћ. 2 2 , 67 пасћ КоШоз Лбу. ' Еои. 1, 66 пиг хоџеСгшг & 109 ипс! дшусокклу Махш. Туг. 20, 1 пасћ; с1епп есггшу А 338 кап Р1ига1 беш". Дакле је већ прије 1880. год. било познато, да за 3. лиде дуада имиератива нема у атичком днјалекту ни једнога примјера, а у диједој грчкој литератури само два примјера. Доднији су радовн то потврдили н. п. Егп81: Назве, Бег ВиаНз Јт АШвсћеп (1893) стр. 57. Негт. ®ћпи(И, Бе <]иаИ бгаесогит е1 етопеп1;е е! гсујујзсеп^с (1893) стр. 10. 32. [Хасе је скупио све дуалне облнке, који се налазе у атичком дијалекту до Аристотела (из нисада и из натписа), а Шмит је скупио дуадне облике из много писаца доднијега времена (н. пр. из Аристотела, ТеоФраста, Полибија Дијодора, Дијониснја Халикарнаскога, Страбона итд.)]. Па инак је 1884. год. било у Кегијевој грчкој школској граматиди око тридесет облика за 3. лице дуала императива, а и додније (1889 и 1895) више од двадесет. Тако имају око 20 облика и многи други граматичари н. п. Сиг1либ, Наг1е1, СегШ, Неггтапп, Штпег, Косћ, Кигкг и Гпсзеш1огИ. 42. Методика иротив статистике. Ако некога правилнога облика случајно нема у инсаца, који се читају у школама, не треба га изоставпти из граматнке. То вриједн н за иравилне облике неке ријечи, која се више или мање неправилно мијења.' 1 ) Таки се облиди могу штампати ситнијим словима нли метнути у заграду.

III, О МЕТОДУ А. Избор примјера 43. Примјери треба да су одабрани и то: 1. Треба да су кратки, да не зааремају много мјеста: а) У гласовима треба употребљавати за примјере властита имена и друге иознате ријечи (гдје се год може) н. п. иише се с гофнгттјд , дакле с стоји на свршетку ријечи а иначе < т. (Ријеч сгос/«гг»/с није потребито преводити, јер је позната). б) У деклинацији н у конјугацији треба да су прнмјери кратки н за то да их ученици лакше изговарају и да буде бољи иреглед, што је

76 ) Сгив(;ат Меуег, бпесћ. бгаттаИк 1 (1880) § 577 (1896. г. § 579). ") О том каже Кеги (1895 стр. XIX—XX и 1899 стр. VI): »АшЈегаеЉ ћаће 1сћ (Ие гедеЈтаззгд §еМ1с1е(;еп Рогтеп, аисћ вје к1авв1всћ тсћ(; ће!е§1; В1П<1, Шпги&еГи§4, ит 1иг (Ие 2икипЛ с!ав МдввуегвШкШз ги уегћи(;еп, а1в -те-пгс1е кћ х уег1ап§еп, с!а88 с!ег 8сћи1ег аисћ 1егпе, луав пгсМ уогкотт!*, с1апн1 ег §и4 а!1:1зсћ всћге1ће. Жхг (1ав Рег! Ак1. тасћ!; в1сћ а1в Аивпаћте §еПеп(1; с1авв (Мевев Јетрив уоп У1е1еп Уегћеп шсћ(; §ећП(1е(; луигДе, 1егп1; с1ег 8сћи1ег уоп Ап1ап§ ап..., ипс1 с1авве1ће 1ог(1ег( ја аисћ ћтз1сћШсћ с1ег Ве(1еи1ип§ с1игсћ\уе§ ћевопс1еге ВеасћШп^*.