Просветни гласник

4*

иаукл ii настава

51

биљкс из Фамидије круциФера". (с. 37). — „Опнс Фамшшје слаже се са оиисом рода" (с. 82). •— Карактери Фамилије налазе се у опису рода к (с. 83). итд. Изгледа, да су Фамилије и ове груие биљака: Нераћсае, МизсЈ, Исћепез, Еип §г (види с. 458, 460, 462 и 465). Петровићеве груие биљака, пошав од најмање, иду овим редом: ■фсла 1 ) или специја; секција; род; ллеме; група; иолу-Фамилија; фамилија; иолу-класа; класа ; грана; део; царство. Панчићеви називи група поменути су раније. Кад се упореде називи биљних група у тих двају наших ботаничара, онда се види да се они у већем делу тих назива не слажу. Што је ГТанчпћу класа то је 1)г. Сави грана биљака, а Панчићеве неименоване групе или полукласе А, Б, В, Г, Петровић зове класом биљака; Панчићеви редови биљака у Петровића су Фамилије. Што је у Паичића племе биљака то је у Вг. Саве час полу -Фамилија, час опет племе, итд. Они се слажу само у називима за најмање групе биљака, а то су род н Фела. Па и ако је тако, они ипак нису један другом замерали. Нити је Нанчић за то осуђивао Петровића, нити је опет овај корео Панчића. Шга више, они су као српски ботаничари радили заједно на проучавању Ср•бијине Флоре, на томе општем а обојнци омиљеном пољу рада. Раније је иоменуто, да Панчић местимице, а у разним својим ботаничким списима, употребљава и разна имена за иоједине а исте групе биљака. На пример групу Сош!егае назива један пут „Фамилија СоптЈегае", и дели је у племена (Ботаника с. 138); други пут ту исту групу биљака назива „ред СошЈегае" и дели га у племена („Флора" с. 635); а трећи пут племена кониФера: АМеИиеае и Сирге531иеае сматра и назива ®амилијом (Шумско дрвеће с. 149 и 157). За СириШегае и Сгашшеае шппе у „Флори околине Београда" да су племена (с. 55), а у истој књизи на стр. 400 и 447 те исте груне назива ред. Слично томе ради и Вг. С. Петровић. У „Флори околине Ниша" АМеИпеае и Сиргевзтеае су племена, као мање групе од Фамилије кониФере, а у „Лековито биље" то су опет засебне и самосталне Фамилије (в. с. 392 и 395), итд. Ово неслагање међу називима за поједипе групе биљака, сем Феле или сиеције и рода, приметио сам још поодавна. Опазпо сам нарочиго то, да Фаиилија, племе и ред нису једно од другога одвојени, нити су као што би ваљало употребљенн. А о осталим, већим и ширим групама. биљака нећу овде ни да говорим. Сви српски јестаственичари слажу се у томе, да се поједине а сродае јединке скупљају у фелу, специју или врсту; а да се сродне врсте или Феле збирају у род. У већим групама од рода не слажу се. Јер, једнп сродне родове скупљају у Фамилије, други у редове, а трећи опет у пле-

Ј ) Пмена група, која су курзивом печатана налазе се и у Панчића.