Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

а сва су се сматрала као једна цедина, која се илеменом називала. Предео, у коме је илсме живе .10, називаше се жупом 1 ) итд. итд. II. Ровински, у своме делу о Црној Гори, пише: „Сви чланови једнога племена сматрају се за род. Васојевићко племе има само у Црној Гори на 6663 душе, а толико их има и у Турској. ...Свако се илеме дели на братства, која могу илати и разна презимена. Братства се деле на фамилије. 2 ) „Косовске народне песме могле су постати само на истоку српском међу илеменима, самоме боју најближим, која су одмах и тежину последица тога боја осетила. Одатле су се те песме рашириле најпре међу свима илеменима српскпм, путовањем певача и сељењем иородица, па после и међу гдекојим Хрватским. 3 ) У светом писму чита се: „То су иородице синова Нојевих ио илеменима евојим. И у теби ће бити благословена сва илемена на земљи (с. 8) — Избројте их по породидама њиховим... И с вама нека буде по један човек од свакога племена... То су кнезови у илеменима отаца својих. (с. 108) — Нека се подели сваком племену, било велико или мало" (с. 135). 4 ) „Муж јо брани? жене и детета", „Народ бранич цркве и илеиена". 5 ) У Вуковом Речнику српскога језпка објашњава се: „Породица, Г. ХасћкоттепзсћаЛ, ГатШе, {'атШа (\ г 1(1е Фамилија): И позови старца Варићака ј Нек поведе сзоју иородицу ј Породицу Варићаковиће. — (с. 563). „Фамилија, (вамилија), 1 (у војв.) сИе ГатШе, ГатШа, с!. [обнтељ, породица; робље 2,] кољено (с. 823). „Обитељ, (у Хрв. и Далм. код кршћана) н. п. моја обитељ, т. ј. жена и дјеца, Ше ГатШе, 1'атШа (с. 443). „Робље, п. (со11.) — 2) жене и дјеца, ГатШе, 1'атШа, (с?. Фамилија): А како ли робље осгависте! — Робље ваше све турско подножје. <с. 671). „Кољено, п. (јуж.) — 4) сНе Оеиега(:шп (с1аб ОезсМесћ!), с1ег 81атт, §епиз (с?. лоза 3, 2 пас 2) Фамилија): девето кољено може се узети; Проклето му илеме п кољено. (с. 296).

Иоторија сриоког народа од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, издање Српске Књижевне Задруге, стр. 21 и даље. 2 ) Черногор1а вђ ен жрошдомЂ и настолшемЂ. Т омђ . II частЂ 1, 1897 г. с. 128 и даље. 3 ) Ст. Новаковић: Српске народне несме о Зоју на Косову, критичка студија. У Чупићевој Годдшњици за 1878 г., књ. II, стр. 172. 4 ) Свето Писмо. Превео Г Б. Даничић и Вук Ст. Караџић. 5 ) Горски Вијенац, сачинио Петар Петровић Његуш, 1876. с. 95.