Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

65

дима најапстрактнију замисао или појаву казао, па је они не би могди одмах утубити, у свести задржати и репродуковати. У том маху ученик би био предмет излива учитељевог гњева и срџбе и знање би му се у главу батином уливало. Тада је морало Оити тешко и школи и учитељу, а ученик је волео пре у шуму него у школу. — Но и ако је ток времена дух наставе, школе и учитеља изменио тако, да нас садање савршенство њихово једва подсећа на првобитне почетке своје, ипак онај страх дечји од учитеља још неугушен царствује, а то долази отуда што је од вајкада био, а може још за дуго времена бити, један од најтежих послова у настави основне школе: обучавање деце у вештини читања и писања. Да је задовољавајући успех у тим вештинама врло тешко постићи документира се традиционалном народном квалиФикацијом о њему, где се вели: даћу дете у школу тек да ннје слепо код очију — да умедне бар своје име записати. А у садањем времену поред толиких проналазака и изуметака за ширење писмености земљоделац вам се тужи, да му син после свршене основне школе не уме обично писмо прочитати; а проФесор гимназије са успехом свршених ђака наше основне школе у тим вештинама задовољан би био, кад би му сваки ђак умео сваку реч и краћу разгранату реченицу тачно прочитати и написати. — Ја овим не поричем, да у нашој основној школи нема никаква успеха у поменутим вештинама, али тврдо верујем да ће меродавни и немеродавни, заинтересовани и незаинтересовани, кад одвоје ученика од учитеља још на неповољније резултате у успеху наићи. А кад се у успеху тих вештина тако негативни резултати јављају на свршетку наше основне школе, како ли је онде, где је почетак?! Еако лије у I. разреду наше основне школе ? Поред великог броја разреда, који пада на једног учитеља, поред претрпаности и нагомиланости васпитног и образовног наставног материјала, који се ученицима у нашој основној школи даје, што све одузима време у вежбању и неповољно утиче на успех у тим вештинама и још на успех ученички у њима повољно или неповољно дејствују два најјача Фактора: спрема наставничка и школски уџбеник. Спрема наставника, односно њихова техничка вештина, и школски уџбеник у тој настави међу собом тако су тесно скопчани, да успех ученички зависи колико од једног толико и од другог чиниоца. Као што задовољавајућег успеха у читању и писању нема онде, где нема потребне наставничке вештине; тако исто задовољавајућег успеха нема ни онде, где је наставничка спрема и вештина на свом месту, али уџбеник није. Иза тога као неминовна доследност следује: да задовољавајућег успеха може бити само онде, где наставничка спрема и вештина за учење ученика и школски уџбеник стоје на савременој висини психолошких и педагошких захтева и принципа. просветни гласник, II књ., св. 1., 1902. 5