Просветни гласник

ГАДН.А ГЛАВНОГ ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

7

ова књига мени нала у део на реферисање баш у времену мојега одсуства, то ја нисам могао са рефератом стнћи на време, т.ј. пред почетак гаколске године, а како доцније није било потребе хитати, то сам, и ииаче спречен другим пословима, одложио ствар до данас. Слободан сам, поред свега тога што знам колика је моја ногрешка, замолити Главни Просветни Савет да ме за ово колико може извини. Књига Др. К. Мајрера коју је Г. Стевовић у преводу поднео, наиме „басћИсћ деогЛпекеб ћап2бз1зсћез Уосаћи1аггат га11 Г'ћга»ео1оц1е ипс! бргесћиећипдеп", није класична гаколска књига, није јако истакнута у немачкој школској литератури, али је једна од доста потребних и можда у својој врсти најзгоднијих. К. Ма.јрер је досада радио једну „Француску Читанку" у два дела (Ггапг. Т.езећисћ, 2 ТћеПе, ^е1р21§, 1884, 1890) једну „Кратку Француску Граматику и (Кигг§ећзз1;е &апг. \\ г 1е(1егћо1ип§ЗЈ?гатта1;1к) и једну „Француску Синонпмику" (Егапг. 8упопут1к, Кб1п, 1885). Од ових књига, једва је последња била јаче примећена у школској литературн (в. ОИо ~1УепсМ, Епсук1ора<Ие Дез ћ'ап2. ХЈпЈегпсМз, стр. 112, 214, 313, 340; Рпћгег (1игсћ (Ие 1гап2. ип<1 ен§1. бсћиШИегаТ.иг, гизатшендез^еШ уоп етет бсћићпапп, стр. 179). После овога Мајрер је израдио ову кп.пгу „Францусве речи" о којој реФеришем. Потреба је била настала, по новијим пруским школским програмима, да се у школама заведе систе.чатично учење речи Француских но стварнии категоријама, и да ту погребу задовољи, Мајрер је израдио ову књигу. Таквих или сличних књига мало је у немачкој гаколској литератури, што је врло иојмљиво ношто је потреба за њих скорагања; могла би се од њих поменути „Немачко-Француска. фразеологија" од Др. Бернарда Шмнца ( Ђг. ЂегпкагЛ ВсћтИг, Беи1;зсћ-Ггап2. Рћгазео1од1е ш 8уз1етаИзсћег АпогЛпипд, ВегНп, 1891,) у којој је једна овећа партија посвећена и систематнчном учењу речи (в. одељак: Уосаћићаге вуз^етаМ^ие) по стварним категоријама. Књига Мајрерова новија је и пунија од Шмицове. Ова Мајрерова књига може корисно послужити и у нашим гаколама. За ученике који преводе са српског на француски, она може да буде згодна ручна помоћна књига. У њој су два дела: „речник и Фразеологија" најпре, н после „вежбања у говору". Како је Г. Стевовић изоставио овај други део у свом издању, осгаје вагаем ученику да се користи само првим, кориснијим делом. Он ће увек ту лаво наћи реч која му треба, и видети (у Фразеологији) начине како се она употребљава у реченици и везује за сродне речи. Књига на тај начин скраћена, има 59 одељака у којима су речи поређане у групе: кућа, варош, одећа, време, биљке, васиона итд. и иза сваке групе сгоји одговарајућа фразеологија. Речи су лепо 1руписане, нису тешке ни ретке, махом су најобичније и оне које се код нас при рађењу задатака у вигаим разредима могу згодно употребити. Мајрер, како сам у продговору каже, није хтео да излази из тога круга речи него се задржао на онон који се у Плецовим шко .1Ским књигама налази. Гдегде је могло битп впше правих Француских израза. Иначе се тој страни књиге нема шта замерити. Фразеологија, међутим, није тако потпуна и сређена. Она је доста мргаава и ограничена и често оскудева потребним фразама и тразима, нл.и потребним синтактичким применама и др. Тако н. пр. уз групу Соба где су, наравно, унете речи „соба", „брава" и др. нема у одговарајућој фразеологијн израза: „почистиги собу", „оправити браву" или других, који су за ученике што ће преводити разноврсне текстове, не ретко потребнн. Уз групу Поку&анство у коју су унете речи које се односе на собни намегатај, нема у фразеологији израза „купити намештај", „продати намештај" и др. који су, и ако можда не спадају у