Просветни гласник

8

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чисту фразеологију, ипак врло потребни изрази, елементарпији али не такви да их треба изоставити (бар за наше ученике). Уз груиу Живот, сиавање, здравље, поред израза „Соттеп! уоиз рог^ег-уоиз ?" нису ушли одговори: ,.је те рог1е ђ1еп", „је зшз 1з1еп рог4ап1;" који су, за наше као и за немачке ученике, потребни а и иначе карактеристични пошто су то начини за превод фразе „ја сам здрав" која се не може превести са: „је 8шз заш", као што би српском и немачком језику највише одговарало. Тако је потребно било унети у фразеологију уз груну Еретање поред израза: „се1а ргеззе", још и негативан израз „се1а пе ргеззе раз" који се много чешће употребљава.. Таквих ма и минималних вариација дате Фразе требало је по мом мишљењу више унети, и уопште мало јаче и пуиије развити фразеологију. Наравно да ове замерке које чиним нису велике и не треба их строго узимати. Сем ових замерака има и других, исте важности у осталом. У фразеологији каткад није један карактеристичан нзраз у више Фраза стављен да би га уч.еник лепо савладао, него само у једној и то у којој се мање употребљава. Н. пр. израз „аи р1из Гог{. <1е" употребљен је само у Фрази „аи р1из Јог(; с1е Г Муег", а много је чешћа фраза и познатија „аи р1из Гог<; <1е 1а 1за<;аШе" (в. стр. 23.) У фразеологији, даље, није каткад, на местима која су за то била згодна, учињена у фрази потребна синтактичка примена коју би ђак можда баш нарочито ту затражио. Н. пр. уз групу Месеци и дани нема у фразеологији фраза: „П атте 1ипсИ", „поиз гесетопз зез 1еШез 1е ЈипсИ", које би одмах ученика упутиле на употребу члана, а које су тако згодно на то месго могле доћи. И иначе може да буде замерака фразеологији, друге врсте замерака. Дешава се да је у фразеологију појединих група уношено и оно што нема никакве везе с том групом. Тако уз групу Село, вртарство, итд. стоје, случајно због глагола »зетег" унети изрази „зетег 1а сНзсогДе", „сиеПНг Лез 1аипегз", „зе герозег зиг зез 1аипег8". Тако опет уз групу Небеска тела и стране света стоје, не зна се због чега, изрази: „^ие \'а-1-11 «1еуешг?" „ди' а11оп8-поиз <1еуешг?" „зе &1ге зоИа!;, тедест, ауоса!;", „(1еуешг оШс1ег" „П а раззе сарНате", који јамачно никакве везе немају са небеским телима и странама света. Г. Стевовић је то могао изоставити просто. Срећом, оваква су места ретка. Таква је Мајрерова књига у главном. Као што се види, она и норед ових замерака, остаје у главном лепо састављена и корисна. Али н ако сам о њој довољно реферисао, нисам рекао све што је потребно о њој у оном облику у којем је њу Г. Стевоваћ поднео. Нека ми се, дакле, допусте неке примедбе и о томе. Г. Стевовић је нешто нрерађивао ову књагу, „с обзиром на гимназиски програм у нас" како он каже у предговору. Рекао сам већ да је он цео други део изоставио. Штета није велика, кад се узме у обзир да је у нас засада врло тешко, скоро немогућно обухватити наставом и конверсацију француску које ради је овај део и ушао у Мајрерову књигу; али се могло сачувати нонешто од изостављенога, и овде онде растурити по одељцима фразеологије. Тако је од тог изостављеног дела било потребно сачувати другу партију његову ((ЈећгаисћНсћз^е АизсНиске) која доиста нредставља добру збирку најиотребнијих фраза. Г. Стевовић је изоставио нешто и из првог дела књиге („Речник и фразеологија"), наиме шесдесети одељак у којем су била Географска имена (БапДег и. Уб1кег; Ииззе и. 6геМг§е, итд.). То, међутим, није требало учинити. У задацима наших ученика виших разреда (а при рађењу задатака ова је књига највише потребна), врло често фигуришу имена географска; у нашим речницима пак тих имена нема, и ученик би према томе