Просветни гласник

92

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

на њих. Срби копаху шанац у Свилеуви. Он повери управљање војском субашама (објаснити реч субаша) да умире бунтовнике. (Тако је он називао Србе). Срби се још не беху утврдили у шанцу, а Турци ударе на њих. Онда Срби оставе шанац, па се мало повуку натраг, а Турци, мислећи да су Срби побегли, заузму шанац; али их онда Срби опколе. Онда Турци, не имајући хране, стану уверавати Србе, да оеи нису дошли да се туку, него само да виде како стоје ствари, и молили су да их пусте. Срби пусте Бошњаке а не хтедоше Београђане, који су с њима дошли. Онда су ови хтели да беже, а Срби их готово све поубијају. Оно мало Турака што остаде сада друкчиЈе мишљаше о Србима и њихову јунаштву. — Ето тако Срби славно одрже победу над Турцима. (Проиитивапе). Шта је урадио Карађорђе кад је изабрат за вођу ? — А шта дахије? — Где је био сукоб? — Шта су Срби прво очистили од Турака? — Ко /је дигао парод с оне стране Колубаре? — А преко Мораве ? — Испричај ти о боју на Свилеуви! (Ако не знадне, онда кратка питања). Испричај ти! — Сад, да видимо шта је било даље. Срби, охрабрени овим победама, реше се да ударе и на градове. Тако Јаков удари на Шабац, Кара-Ђорђе на Београд, а Миленко на Пожаревац. На српску војску код Шапца још једанпут удари војска из Босне. — Неки Кабадахија (?) дахијски, Ножина, још пре устадка био је отишао у Босну, да походи своју Фамилију са својих 80 крџалија(?). Али кад чује за устанак, он се не смедне вратити само с 80 њих, него покупи до хиљаду људи, мислећи да растера, ону гомилу света око Шапца. Њега је са 200 хајдука код манастира Чокешине (Где је Чокешина?) дочекао Петар Ћурчија, али пошто је то било мало, то и Јаков дође у помоћ. Ћурчија се опет не надаше победи и говораше да треба да одступе, не помишљајући, да, ако Турци манастир освоје, онда ће им бити лакше да растерају Србе око Шапца. Онда се Јаков и Ћурчија око нечега посваде и Ћурчија одбегне у планину, а Јаков храбраше Србе да остану, али они не хтедну, него се измакну на један оближњи вис, да ту чекају Турке. Јаков тада пође да тражи помоћи, али док се он вратио, све је било свршено. Турци су ударили наСрбе и ови су се храбро бранили целога дана, али пред саму ноћ приспе Турцима помоћ и они победише Србе. И ако су овде победили Србе, опет Ножина није био сигуран да узме Шабац, јер беше и он много војске изгубио. Србима, који су били опколили Шабац, заповедаше прота Матеја, а Јаков беше набавиоједан топ, те Турци преплашени почну преговарати са Србима и, док се Јаков вратио нз Чокешине, прота беше израдио, те се Шабац њему предаде с том погодбом, да се присталице дахија чисте из земље, а остали Турци да могу остати у граду, али да не излазе из села. Тако Срби отму од Турака први град. — Испричај, ти, шта си запамтио о овоме боју! — Испричај ти! —