Просветни гласник
146
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК
писник посде свега свршеног усменог иснита потписати сви чданови испитног одбора. б.) Једног дана могу се усмено испитати највише осам приправника, и то највише по четворица (петорица) за пола дана. Који ће ученици бити испитивани, саопштава им се непосредно пред сам почетак усменог испита. в.) Испитивање се врши по нредметима на овај начин: по свршеном испиту свих за једно пола дана одређених приправника изједног предмета приступа се исте половине дана испитивању истих приправника из другог предмета, и тако даље, док се не сврши сав усмени испит с једном це.шм групом приправника. г.) Из програма, по којима су предмети предавани, саставља иредметни наставник питања за усмени испит. Ова питања, пошто буду у седници испитног одбора прегдедана и одобрена, распоређује дотични наставник на листиће комбинујући их на сваком листићу по два до три (према природи предмета), изузимајући туђе језике, из којих се одређује по један одељак за читање с тумачењем. На испиту извлачи сваки приправник по један листић. Број листића за сваки поједини предмет удесиће се овако: ако је целокупни број свих приправника мањи од десет, спремиће се десет лисгића више но колико је приправника; ако при правника има више од десет, број листића треба да буде за пет већи од броја приправника. Свакој групи приправника износи се целокупан број неизвучених листића. Дистићи један пут извучени не долазе више на испит. д.) Ако испитаник, најдаље за пет минута по извлачењу листића, изјави да није у стању одговорити на стављена питања, допустиће му се да и по други пут вуче један листић. Први пут извучени листић вратиће приправник испитном одбору, који ће тај листић иомешати с осталим још невученим, сматрајући га као да није ни извлачен. Извлачење другог листића забележиће се у записнику, и имаће се у виду при давању оцене том приправнику. Чл. 19. Усмени испит зрелости полаже се из ових предмета: У гимназији: а..) Српског језика с литературом. б.) Немачког или Француског језика. в.) Л.атинског језика. г.) Историје народне и опште. д.) Математике. У реалци: а.) Српског језика с новом литературом. б.) Немачког или Француског језика. в.) Физике с хемијом. г.) Историје народне и нове опште. д.) Математике.