Просветни гласник

170

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

3.) Историја духовне културе треба да чини засебну рубрику, заједничку за неколико народа и са потребшш допунаиа по појединим земљама. Тим поставкама да додамо и ове нове: 4) У свакој појединој епоси на прво место треба изнети њену општу карактеристику, која ће, према пршшкама, бити или културна (на пример у епоси хуманизма) или социјално-политичка (на пример у епохама Феудализма или апсодутне монархије). Тако место за опште карактеристике требасједне стране за превдађивање светско-историјске тачке гледишта, а с друге за превагу која се даје унутрашњој псторији над спољњом. 5.) ИараграФИ посвећени спољњој историји могу или непосредно долазити после општих карактеристика или после параграФа о нојединим земљама, с обзиром на то како ће бити згодније за појимање узајамног односа између спољње политике и унутрашње историје. 6) Историје појединих земаља у разним епохама могу и треба да се разместе таквим редом, који ће показивати већу блискост њиховог унутрашњег живота ка општим појавима епохе. 7.) У опште распоред појединих делова уџбеника треба да буде такав да би ученик увек могао видети везу између унутрашње и спољње историје, између историја разних земаља, између културног и друштвеног развитка, између претходног и потоњег, VII. Примерни програм уџбеника нове историје. Илан који сам нацртао у претходној глави изведен је према средњој и новој историји, које се излажу у уџбенику не по земљама него по епохама. Ја сам већ рекао да састав општег плана уџбеника средњевековне историје задаје више труда него састав таквог плана за уџбеник нове историје, која се скоро искључиво занима само западном Европом. док у средњевековној историји угледно место мора се дати и Византији са јужним Словенима и мухамеданском свету с његовом културном и политичком историјом. Али с друге стране, историја средњега века може се разделити на веће периоде кад се упореди с новом историјом, у којој се живот креће брже и у којој је узајмица између појединих земаља јача. У овој глави ја ћу покушати да применим опште поставке изнесене у последњој глави на склапање уџбеника историје новога времена. Да видимо прво како је распоређеп наставни материјал у руским најбољим уџбеницима нове историје, који су написани у обиму гимназијског курса.