Просветни гласник

190

1ЈР0СВЕТНБ ГЛАСНИК

ћс деца бити мање способна за отпор према болестима. Ако у родитеља има психичких (нервозних) поремећаја, онда ће н код деце бити мања способност отпора у психичкоме (нервозноме) погледу. Разуме се, да су штетне последице слабости у родитеља тим веће, што је већи њихов број, и што оне јаче де.јствују. Дакле видимо, да дете и ире свога рођења може бити изложено ■великоме низу оаасности, и да те оаасности могу иостати више или мапе интензивне дисиозиције за нервозне и душевне болести. Ну ми нисмо у -стању, да то увек уаознамо. То се потврђује и у литератури о хистерији у де>ба детињства. Готово у свима наведеним случајима говори се о наследним диснозицијама. Јо11у и други виде у наследној диспозицији важан моменат за поетакак дечје хистерије. У томе можемо видети паралелу, што при кратковидости ученика игра велику улогу наследна диспозиција (8сћт1с11-Ратр1ег). По томе се може разумети, за што такво дете иостаје лакше нервозним, када дође у школу. Е томе долази-још и то, да дете у годинама од рођења до школскога доба, па и за време школовања може бити изложено н даљем низу опасности, које могу изазвати нервозно и психички ненормално стање. Те опасности, којима ћемо се сада занимати, представљају егзогене узроке. У првоме ћемо реду овде носматрати дечје болести. Ту подразумевамо читав низ инФекционих болести: богиње, шарлах, диФтерију и др. И инФлуенцу и пнеумонију посматраћемо у неким случајима исто тако као и инФекционе болести стомака у одојчета. И ако деца у опште реагују великом грозницом и лако делирују, ипак већином преболе те болести без сгалних штетних последица по њихово здравље. Не узимајући у обзир интензивност болести у иоједпним случајима, као ни особени характер неких еппдемија, и код поједине се деце може познати велика разлика како она реагују на грозницу психичке врсте. Нека деца лако делирују и при мањој грозници, а друга су томе наклоњена само нри високој температури. Може бити да овде играју улогу и чисто токсични узроци, који леже у инФекцији, али извесно зависи то и од диспозиције, која долази од више или мање ендогених узрока. То исто важи и за грчеве код поједине деце, нарочито при болестима органа за варење. Што су више родитељи забринути за своју децу, тим ће горе постуиати нрема њима за време нервозних болести. Дете је у грозници апатично, те мора имати мира. Али врло често бива противно томе; детету се мећу играчке на кревет, лупа се и бубња •се, и дете се мучи дотле, док се не почне смешити; кад грозница но-