Просветни гласник

13*

НАУКА И НАСТАВА

195

штету осталога хармонијскога развитка. Прерано и јако напрезање говорнога апарата може бити од штете по цедокупни духовни развитак. Прерано зрело дете не мора се одликовати у доцнијем животу особитом интелигенцијом, него чешће бива противно томе. Деца много страдају од родитељске сујете; често бива да се у вече сакупе пријатељи у кући, па им се показују у вече деца при сувише јакој свет.10сти у кревету. Та сујета натерује родитеље и на то, да децу спремају за шкоду, како би у њој били најбољи ученици. Ну то се често свети, да дете доцније тим мање успева. Ако се сувише много обучава необдарено дете, онда може за неко време у нечему и да се од./1ику.је, али то се често дешава на штету осталога хармонискога духовнога развитка. Центрадни се нервни систем брзо умори. Ту опште познату чињеницу илуструје једна Не1>е1- ова прича: „Један је дечко био нагнат, да већ у 9. години учи о саставу и раду нарне машине, и то је морао сваки пут пред другима показивати. То је ишло тако неколико година. Дечко је бивао све старији и старији, и осим објашњења о парној машини није више ништа ни научио" Нама је познат један човек од 28 година, који није могао да положи ни један испит и није му полазило за руком, да ради никакав самосталан рад. Исти је као дететом испред других далеко био измакао и већ у 9. години питао је једнога пријатеља преда мном: „Шта ви цените више: Шилерове „Разбојнике" или Гетеова „Геца, од Берлихингена"?" Из истих разлога родитељи врло рано шаљу своју децу у школу. Већнном то не може шкодити детету, које је у сваком погледу добро развијено. Али ако је дете телесно заостало и ако се душевно споро развија, онда је сваки месец доцнијега иоласка у гиколу за њега велика добит. Родитељи греше много и код старије деце. Деца морају све радити. Без икаква обзира на њихов телесни састав и на њихову обдареност или необдареност, поред школске наставе морају имати још и приватне часове за учење разних вештина. Деца се излажу у базарима као живе слике, а употребљавају се и за играње, и то ноћу, што их јако узбуђује. Често су нретеране и забаве и увесељења, која се деци пружају (н. пр. дечји балови до нозно у ноћ; сувише често посећивање позорашта итд.). У опште се мало пази на то, да деца довољно саавају, а њима је спавање врло потребно. Да се не иде далеко може се слободно тврдити, да и недовољно спавање може бити узрок нервозности у неке деце (Ђ6\тепШа1 и др). У доба иубертета поступа се према деци често као и према одраслима, без обзира на њихов ступањ развитка, те често учествују у гледању позоришних представа, које само чулност буде.