Просветни гласник

НАУКА Д НАСТАВА

благајник. Ну, кад није како би требадо да је, онда ваља потражити пута да се школе боље снабдевају и боље издржавају. Сви се школски надзорници сдажу, да школски новац треба истргнути из руку општинских председника, а то се може на два начина: 1. да се новац, намењен издржавању школа, одвојено купи као школски прирез. Што се скупи, да председници предају пореским одељењима, која ће сваког месеца, ма колико да је прикупљено, предавати школским благајницима. Остане ли што на дугу крајем школске године, јер се није могло да скупи, онда нека трпи за толико школа. Колико може народ се одужује школи. Нека дође време да се и школа достојно одужује народу и оним жртвама, које он за њу подноси! 2. Може се и школским буџетом одређена сума за школу одвојено купити, па макар се и даље уносила у општински буџет као једна позиција његова, како се у понеким онштинама и радило. Треба само израчунати колико долази да се нлати по динару непосредне порезе, и онда израчунати по колико дође да плати сваки грађанин у школској општини. Овај би новац могао да се скупи у два пута, јануара и августа, па да се преда школи, која би могла све на време имати, и да јој ништа не остане на дугу, а не као што је сад. Грађанима ово не би било тешко, по школу би то било врло добро; ово би било веома потребно и стога што се оиштински прирез доцкан разрезује, пошто се и општински буџет доцкан одобрава као у овој години због бирања кметова, груписања и разгруписавања општина, те и није чудо што понеки председници каткад и с правом тврде да нема иара, да буџет није одобрен и да се општински нрирез још и не купи. У закону о народним школама стоји јасно да школске буџете одобрава окружни школски одбор, и онда зашто се не би могло удесити да се одмах спочетка рачунске године и разреже школски прирез, и да се не чека по 6—8 месеца док буде готов и општински буџет. У осталом неће ли се да усвоји ни један од ова два начина, како да се прикупља школски новац, онда, ако се хоће да школе не трпе оскудицу и да се отклони силна администрација, којом су данас претрпани школски надзорници на штету њихова главнога задатка, ваља удесити да за све школе у срезу или у округу буде општи прирез, срески или окружни, из којега ће се издржавати све ове школе. Ни под каквим погодбама не сме се оставити да буде и у будуће како је данас, да школе зависе од милости председника општинских судова, да они деле школи кад хоће и колико хоће, јер се на делу показало да немају сви довољно увиђавности ни воље ни љубави да уреде материјалну страну школину због чега велику штету трпи народно просвећивање. Учитељи се доводе у непријатан положј, њихов се рад омета, школски надзорници троше своју снагу без икакве користи и не могу да раде на свом правом задатку. Није чудо што су се чули гласови из уста озбиљних људи, учи-