Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

339

спроводнику, који је намештен у близини, исто тако електрична трептања, која се јављаху у светлацима на растојању, које је удешено за ове светлаце. Величина ових светлаца, или боље рећи, дозвољено максимално растојање између а и &, при коме се још јавља светлац, даје тада меру за јачину електричне силе, која на спроводник дејствује. Т

Са овим је апаратом сада поставио Херц опите, којима се очигледно представљагае таласасто распростирање индуктивних дејства кроз ваздух и помоћу којих се могаху дужине таласа непосредно мерити. Према средини зида, где је утврдио цинкани плех 4 м. висине и 2 м. ширине, и који је требао да одбија електричне таласе, поставио је на одстојању 13 м. примарни спроводник тако, да жица, која саставља обе месингане плоче, стоји вертикално, да би дакле посматрана трептања била у вертикалном правцу. Долази ли сада ток таласа електричне силе од примарног спроводника ка зиду, то ће се од цинканог плеха одбити и од зида одбијени таласи мораће у простору направити усправне таласе. Са секундарним спроводником приближавао -се сада Херц од зида почевши примарном спроводнику и посматрао је величину светлаца, који је помоћу електричне силе у њему постао. На непосредној близини зида у секундарном спроводнику није се јављао никакав светлац. При удаљавању пак од зида јављали се светлаци и били су све јачи до одстојања 1,72 м. При већем удаљавању од зида оиадала је опет дужина светлаца, докле га у одстојању 4,82 м. од зида није сасвим нестало. При даљем померању иочнње светлац да расти и достићи ће максимум на растојању 6,5 н., ако већ ту не би близина примарног спроводннка створила какву неправилност. Овај опит непосредно показује таласасто распростирање индуктивне силе; дозвољава да се дужина таласа мери и по томе даје средство, да се определи брзина распростирања именоване силе. Да би пак ово разумели, морамо се још једанпут вратити на слику 1. Дакле у примарном