Просветни гласник

340

просветни гдасник

спроводнику АВ бива таласање напред и натраг, распростире се за то време дејство од А до А 200 и то у облику таласа, који се зове непрекидни талас. Одстојање АА 200 зове се дела дужина таласа. Али, одбије ли се од зида некп непрекпдни таласни ток, онда постају из једног непрекидног таласа два усправна таласа. У горе онисатом опиту има усправни талас дужину 4,8 м., дакле непрекидно такву дужину од 2 X 4,8 = 9,6 м. По томе, докле у примарном спроводнику бива једно дело таласање (треперење) т. ј. наиред и натраг, дотле ће се распростирати индуктивно дејство за 9,6 м, све даље. Димензије пак апарата дају за цело трептање 1 71 1 време трептања од 3100000 0 секунде. Дакле од електричне силе у 31000000 секунде пређени пут износи 9,6 м.; према томеје заједну секунду пређени пут или брзина распростирања 31000000 X 9,6 м., које је у округлој диФри 300000000 м. = 300000 км. Али то је исти број, који су посредни опити дали за брзину раепростирања светлости. По томе су постављени опити дали резултат, да индуктивна сила арелазп иростор истом брзином као и светлост. Из ових огледа се најочитије потврђује Фарадијев назор, да су електрпчне силе самостална у простору постојећа промењивања. Дакле, ове силе нису само атрибути њихових узрока, него одговарају променљивим стањима простора. Велика брзина распростирања светлости јесте један од основних узрока, који је дао повода Физичарима, да узму, да се таласи светлости (светли таласи) расиростиру у врло фином медиуму, етеру. Али, како су сада опити показали, да се индуктивна сила расиростире истом брзином, онда је сасвим на свом месту узети, да и њено таласање бива у овом етеру. По томе се може са прилично сигурности казати, да су и горе описане индуктивне струје појаве, које се оснивају на трансверзалним таласима у етеру. Ови су таласи по облику са таласима светлости и топлоте идентични, али су по величини од њих различни. Индуктивни таласи немају сада извесну, одређену, дужину; они могу, према својству прпмарног спроводника бити дугачки више метара, центиметара или милиметара, па и испод тога. Разлика је између њих и таласа светлости и топлоте само степеновна. Има.ју ли таласи етера дужииу од 4 до 77 2 дсетоиљадитог мм., онда онп омогућавају у нашем оку утисак светлости, и према дужини постају и извесне боје. Дужи таласи до 8 или 9 иљадитог мм., јављају се као топлота. Дакле, на основу горе описаних опита савеликом вероватноћом можемо казати: трансверзални таласи светлости и тоилоте електродинамични су таласи од врло мале таласне дужине. Али, ако је то тачно, онда ће се моћи да произведу са електричним таласима сасввм исте појаве: одбијања, преламања, поларизације и интерФеренције, као и код таласа светлости. Овај закључак је Херц такође опитима потврдио. Да се електрични таласи одбијају, доказано је