Просветни гласник

342

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

свега овога издази, да се зраци електричне еиле расиростиру ираволинејно. Да би се иојаве ре#лексије могле тачније проучити, поставио је Херц огледада тако, да су вихови отвори били управљепи на једну исту тачку 8 (Слика. 6.). Тада се у секундарном спроводнику није показивао никакав светлац. Али, ако се у 8 намести неки металан заклон тако, да је угао 3,ЗХ раван углу 3 2 8Х, онда се у 8 г показују тако јасни светлаци, као да су отвори огледала паралелни. Али, обрће ли се огледало АВ око тачке 8, онда ће се светлац опет угасити. Овим је опитом непосредно доказано, да електрична сила рефлектује иравилно, тако дакле, да је угао одбијања раван углу уиадања. Да би се испитало, да ли се може доказати преламање електричних зракова при прелазу из ваздуха у неки други медиум који изолише, напра^ "" ( вио је Херц једну призму од тврдо испечене асФалтске масе. Основна је површина њена равнокраки троугао са дужином кракова 0,2 м. и углом преламања близу 30°; висина је износила 1,5 м. Оваква призма са подлогом намештена је на таквој висини, да средина њене ивице ломљења лежи на истој висини са примарним и секундарним растојањем за светлаце. Огледало. које даје електричне зраке, намештено је у одстојању 2,6 м. од призме окренуто нрема једној површини ломљења тако, да средња линија зракова тачно удара у тежиште призме и површину ломљења погађа са задње стране под углом 65°. Поред нвице ломљења и противуположене стране намештена су 2 спроводна заклона,. који зрацима спречавају сваки други правац осим онај кроз призму. На страни куда ће проћи зрак нацртан је на патосу око тежигата призминог базиса као средишта круг са полЈ 'пречником 2,5 м. У овоме се сада огледало, које прима, покреће унаоколо тако, да је његов отвор непрестано управљен ка средишту. Намести ли се најпре огледало у правцу зракова, ко.ји упадају, онда се светлаци не добпјају, на ту је страну бацала призма потпуну сенку. Али светлаци ће се јавити кад се огледало одмакне од ивице нреламања и то најпре за. 11°. Струја светлаца растиће у интезитету до 22°, па од тада ће почети да опада. Из угла преламања и оптике за смоласта тела добиће се експонент ломљења 1,5 до 1,6. Разлика се објашњава тиме, да материја није чиста и мерење се није могло тачно да изврши. При тачно изведеним опитима добиће