Просветни гласник

НАУКА И ИАСТАВА

343

се, да електрични зраци тачно као и светли зраци следују Селиусовом (8ие11шз) закону иреламапа. II појава поларизације може се показати код едоктричних зракова. Из постајања електричних зракова у примарном спроводнику и то трептањима у ираволинејном епроводнику, може се закључити, да трептања код зракова такође имају опредељени правац, т.ј. да су она поларизирана и то праволинејно. Да је то доиста тако, Херц доказује тиме, што кад се секундарно огледало доведе обртањем око правца зракова у хоризонталан положај, заузеће обе жижне линије укрштени положај и светлаци се неће показати. Оба огледала овде се владају као поларизатор п анализатор неког поларизационог апарата. Да би се појаве поларизације још јасније показале, употребио је Хсрц осмоугаону решетку од жица (Слика 7.), у којој су разапете бакарне жице у растојању једна од друге за 3 см. а које су биле јаке 1 мм. Намести ли се ова решетка од жица између оба огледала са паралелним жижним линијама тако, да жице на

решетки леже укрштено према огледалима, онда она као да ни мало баш не смета светлацима у секундарном спроводнику. Ако су пак жице намештене паралелно са жижпим линијама, заклон је примао зраке потпуно. Заклон се дакле односи у погледу енергије пробијања према електричном зраку тачно као плоча турмалина према праволинејном поларизираном оптичном зраку. Херц је затим наместо оба огледала у укрштени положај тако, да је секундарно лежало хоризонтално. Тада се при уметању заклона није показивао никакав светлац, нити при хоризонталном нити при вертикалном правцу жица. Окрене ли се пак огледало за 45° из свога положаја, да су сада жице под углом просветни гласник, II ка., 3 св., 1902. 23