Просветни гласник

478

ЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Законом од 17. априла 1884 „о повишсњу платс народним учитељима" и према краљевском извршном декрету од 11. маја 1884 изједначени су с пдатама стари учитељи с онима који су свршилл учитељску школу. ако су издржали чстрдесетодневну вежбу у новим методама. Сем нлате имадоше учитељи народних школа још слободан стан, уживање земље од два дана орања и школарину од 10—50 пара динарских за свако дете из општинске касе (зак. од 1834, чд. 24). — Учитељи ирве класе, који су били управитељи школа у окружним градовима, имађаху право „према закону од 28. маја 1859 „о повећању чиновничких нлата" на повишиду сваких нет година по 10 динара месечно и то свега четири пута (четири период. пов.). Али је школарина укинута законом од 26. јула 1885 (чл. 1), док је плата свих народних учитеља повећана сваких пет година са 10 динара месечно до половине почетне плате (чл. 2). Учитељи почетне наставе добнваху 30'30 динара месечне накнаде. Учитељиде имадоше исту плату а у последње време и исте нарочите повластице као и њихове мушке колеге. 2. Издавапе алата. Од уређивања школа па до 12. јула 1856 плате учитеља основних школа падале су на терет општинских буџета па су их општине и издавале; од тог доба плате су издаване на државним касама а на, основу упутница „према завршним рачунима општинских буџета" (краљевска наредба од 17. јула 1856). Услед таких одредаба учитељима се ретко кад плаћало према њиховој класи, већ према општинским кредитима; па изгледа, да су они понекад један део своје плате примали из државне касе а други из општинске. — Ионекад су они губили своја места, ако би у буџету општинском за њихове плате потребан кредит био избриеан (зак. од 28. маја 1887, чл. 5, од. 7). Додаци, који су по чл. 28. зак. од 1834 учитељима припадали, утврђивани су општинским буџетима, но како им кредити обично нису остваривани то ни учитељи нису добивали никакве накнаде за додатке. Е. Дисциплинске казне, отпуштање и премештање По закону од 6. Фебруара 1834 дисциплинске казне за учитеље биле су: укор, новчане казне од 1—20 динара и удаљење од дужности за осам дана до шест месеца са одузимањем плате или без тога (чл. 42). Ове казне изрицале су над учитељима окружне или среске надзорне комисије (чл. 41, 2), које су о свакој таквој мери састављале занисник, који су потписивали сви чланови и убрзо је за тим поднашан извештај министарству просвете (чл. 42), које је изречене ка,зне одобравало или одбацивало или умеравало или и појачавало, а понекад и казну наређивало ако је пропуштено над нектш казну изрећи (чл. 53 и 55).