Просветни гласник

484

ПРОСВЕТНЖ Г.1АСНИК

године, дакле кад су сви споменути закони били уведени, бидо је 2684 школе за народну наставу, затворених народних школа 35, школа за почетну наставу 117, учитеља је било у службн 3361 а ђака 158644. Такав је био резултат за једва од три године. IV ПЕРИОД 27. септембра 1895 обнародован је закон, који и данас вреди, „о основној и народно.ј настави" и који са својих 78 чланова обухвата све законе и друге одредбе, које су до сад ма колико утинале на напредак народне наставе. По овоме, у историји школа образованих земаља можда јединственом закону, служба надзора и управљања јавном наставом одузета је од министра и пренета је на инспекторе и надзорне колегије, дакле на више духовништво, поседнике, трговце и индустријалце, лекаре и адвокате, директоре приватних школа и Официре у оставци. Месне власти су са свим сузбијене и начињене служитељима инспектора, почем су ови и надзорне колегије одузеле од њих право да располажу са школама у њиховој општини, па су им чак и надзор над њима отели. Учитељи су понижени и начињени удворицама и слугама инспектора, које они моле да их поставе, или да их задрже у њихову положају или рангу, да их не преместе или да их не отпусте. Јединство народног школовања је раскомадано, јер се управа његова налази у рукама четрнаест различних надзорних колегија и толико исто инспектора. Стога настаје свакојаки хаос у народним школама, јер сад остаје само апсблутно трула и несигурна основа, приходи општински. Сама настава ће се искварити и попустити, јер су доондашњи једнолики и штампани програми забачени да буду замењени разноструким мишљењима ревизора појединих места о васпитању и настави. За један час се школе затварају, па се опет отварају, смањују, повећавају, а нри том државни новац потрошен, што у осталом другаче не може ни бити, кад надзорне колегије ником не одговарају, нити их когод контролише, већ лутају овамо и онамо према скривеним утицајима других елемената. Једино добро, као последица овога закона, било је у том што су овде и онде, где се случајно налажаху ваљани и спремни надзорници, народни учитељи у извесној мери боље вршили своје дужности, чиме је стохиљадити пут доказано, да је установа надзорника од највеће користи по напредак у народном школовању, кад се за њих бирају људи свесни своје дужности и спремни. Учите<љс^е и подучите,љс^е ш^о<ле За спрему учитеља у народним школама има шест закона и четрдесет и пет краљевских наредаба. Од њих се пет закона и двадесет и шест наредаба односи на учитеље, седамнаест наредаба на учитељице,