Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

485

један закон и једна наредба на лодучитеље, и једна наредба на учител.е за почетну наставу. Сем ових имају још две наредбе о испитима за уна[Јређеље и једна наредба за доиуштење на испит народних учитеља. Нрве одредбе о спреми народних учитеља налазе се у чданцима 65—71 и 73—82 закона од 6. Фебруара 1834. „о народној школи", Према овоме учитељска шкода у престоници Краљевине има једног директора и бар два проФесора, од којих један безусловно мора бити духовно лице; у н>ој има једна вежбаоница, у којој се њени питомци практично вежбају за учитељске радове под руководством једнога народног учитеља прве класе. Ова учитељска школа отпочела је радити у Науплији, ондашњој престоници Краљевине, под управом Немца Корка, Вг. Шео1., који беше вичан и у педагогици и у дидактици. После годину дана, кад је Атина изабрана за престоницу, премести се и учитељска школа тамо. После директора Корка дошао је 1837 год. Коконис, који је управљао школом с врло добрим успехом читавих петнаест година, док није 1852. са свим неправедно отпуштен. Од тада је школа почела опадати; један је директор смењивао другога, и завод се налазио у рукама власника у даном тренутку, који је потпуно располагао са свима приликама заводским, класе свршеним питомцима одређивао према политичким интересима; три разреда у заводу сужена су на два, место 30 и 40 иитомаца сваки је разред имао 100 и 110, вежбаоница је била распуштена, стручни предмети непотпуно предавани, образовање занемарено. Стога је школа. толико изгубила код јавног мњења, да је народна екупштина била принуђена да је 1864 године укине. Од тог доба, т. ј. од 1864 до 1878, није било у Грчкој ниједне учитељске школе. За време тога дугог низа година регрутоваше се учитељи са села, јер их је именовала комисија, коју је влада постављала и која је вршила заповести појединих политичких величина. После многих напора различних националних друштава и племенитих људи најзад се влада одлучила да оснује учитељске школе. 17. јануара 1878 изишао је закон „о подизању учитељске школе у Атини", 6. маја „о подизању учитељске школе у Пелопонезу и на Јонским острвнма" и 12. јуна 1882. закон „о подизању учитељске школе у Тесалији". Овим законима су учитељске школе тако уређене да се битно не разликују од сличних школа у Немачкој. Предмоти се скоро исти уче као и у Немачкој: религија, грчки језик, историја, рачун, наука о простору, геограФИЈа, Физика, природне науке, хемија, ирактично познавање из пољопривреде и неговања дрвета, цртање, лепо писање, певање и музика, гимнастика, хигијена. Исто тако изведена је и организација вежбаоница уз учитељске школе као и у Немачкој. Време учења у учитељским школама траје три године. У школу се примају ђаци из нижих разреда више гимназије кад положе пријемни испит. У школи има ди-