Просветни гласник

486

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ректор, који мора бити доктор философијс а специјална му струка мора бити педагогика, два доктора ФилосоФСке школе и један доктор природњачког одсека ФилосоФске школе, као и два или три наставника, који сем других предају и техничке предмете. Са 26 засебних краљевских наредаба, које су издате од 8. септембра 1880. до 19. октобра 1897, одређени су Атина, Триполис, Лариса и КрФ за места где ће бити учитељске школе, распорсђени су поједини научни предмети на три разреда учитељске школе, одређено време трајању предавааа сваком стручноме предмету, установљена организадија учитељске школе и вежбаоница и најзад уређени пријемни, годишњи и завршни испити. Велика множина краљевских наредаба о истим предметима има свој разлог поглавито у томе, не да једном утврђено ост?ле и непромењено, већ на против да се све према тренутном ! расиоложењу промени. Тако су нпр. до сада два пут ремећене одредбе о завршним испитима, три пут о организацији учитељске школе и вежбаонице, трипут о пријемним испитима, четири пута о распореду предмета и часова, као и о годишњим испитима. Још већа несталност показала се при одредбама за снрему народних учитељица. Никада од оснивања Краљевине није уређена ни издржавана женска учитељска школа, чак није никакав закон издат о оснивању такве школе. Разноимене школе приватне или појединих друштава спремале су учитељице за Краљевину Грчку, и многобројне краљевске наредбе уређи вале су питања о тим школама. Изузев чланке 58., 66. и 68. закона од 6. Фебруара 1834. „о основним школама" где се узгред напомиње о спреми ваљаних учитељица и о њихову испиту, као и о једној женској школи за ирактичну спрему учитељица, „ко.ја, ако је могућно, треба да се споји с мушком учитељском школом", донето је од 13. октобра 1861. до 30. јуна 1898. не мање но 17 краљевских наредаба, од којих две говоре „о нрограму стручних предмета", четири „о признавању неких приватних школа. за женске учитељске школе, које издржава друштво љубитеља наставе у Атини, Патрасу и Крфу" и обрнуто о одузимању споменутом друштву признатог монопола за спремање учитељица, као и једанаест(!) таквих наредаба „о дипломским испитима народних учитељица". Свакоме је јасно, да из такве збрке најразноврснијих одредаба, које једна другу потиру, о једном и истом предмету не може ништа ваљано изићи ни за школе ни за учитељице. 0 потребним испитима за упапређење учитеља било је говора у законима и у краљевским наредбама, али су две нарочите краљевске наредбе издане о том, једна 30. септембра 1878. „о испиту народних учитеља у учитељској гаколи Атинској" и друга 11. марта 1886. „о испитима за унапређење учитеља и учитељица". С овим наредбама су највеће