Просветни гласник
НЛУКА И НАСХАВА
487
здоупотребе вршене чиме је народно шкодовање у Краљевини претрпело неизмерне штете. Краљевска наредба од 24. августа 1893. „о испиту учитеља и учи тељица основне школе за оверавање њихове спреме", у ко.јој се налазе одредбе о испитима оних учитеља о чијој је спреми изјављена сумња, није никад ни примењивана. Такве исте судбе биде су сличне одредбе у закону од 6. Фебруара 1834. „о народним шкодама" (чд. 71. и 72.), у наредби од 12. септ. 1872 „о испитима народних учитеља" (чд. 2. и 3.), у закону од 28. маја 1887. „о дисципдинским казнама итд. учитеља и учитељица" (сд. 5., одељ. 6.), т. ј. они нису никад ни примењивани. Учитељи у мањим седима, т. ј. учитељи почетне наставе (има их од придике у 1000 места) вековима су у неку руку купљени са удице. Довољна је бида и сведоџба из основне шкоде да се какав бидо необразован човек начини учитељем! Краљевска наредба од 13. септембра 1891 „о квадиФикацији учитеља почетне наставе" надагада је нешто веће захтеве, ади за спрему тих учитеља није се ни мадо постарадо. Први покушај за то учињен је 1892. Августа 6. те године изиђе закон „о оснивању нижих учитељских шкода" и 7. априда 1893. краљевска наредба „о организацији нижих учитељских шкода као и вежбаоница за њих". У овим шкодама, по угдеду на ниже основне шкоде у Итадији и ниже учитељске шкоде у Јокмоку и Хапарунди у Шведској, спремљено је око 300 мдадића, који су за најнижу наставу придично употребљиви, што су једногдасно потврдиди шкодски надзорници. Ади после кратког времена, т. ј. једва после три године, буде укинута ова установа, као и многе друге добре установе, које су биде задобивене горким искуством и неисказаним мукама; то је извршено обнародовањем закона „о основној и народној настави" 1895. године. Статисти^а По општем попису извршеном 1896. а обнародованом 1897. у сдужбеним новинама, у шеснаест провинција Краљевине Грчке бидо је свега 2,433.806 становника. По упоредним и статистичким таблицама о народној настави, које је издало Министарство просвете и црквених послова, бидо је крајем септембра 1897. год. у основним шкодама 148.349 ђака, и то 129.230 мушке деце а 29.119 женске; дакле 6,58°/ 0 од целокупног становништва посећује основну школу, где долазе још и ђаци приватних шкода, о којима нема никаквих статистичких података. Ови ђаци уче у 2874 шкоде (1479 мушких и 432 женске шкоде, као и 963 школе за почетну наставу) у којима је радило 3167 наставника (1785 учитеља, 232 нодучитеља, 550 учитеља за читање и писање и 600 учитељица). Издаци су изнеди 5,007.440 динара годишње, од којих 3,853.440 на плате учитеља и учитељица, 592.000 на учитеље почетне наставе и подучитеље,