Просветни гласник

■488

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

52000 на послужитеље, 410.000 на школске кирије и 100.000 на издатке за намештај, писаћи материјал и друге ствари. Године 1895, кад је стари закон о издадима на школе укинут, износили су они 4,517.387 динара, од којих је 1,292.689 пало на терет државне касе а 3,224.698 на терет општина. После годину дана, 1896. кад је ступио у живот нов закон који вреди и данас, издади су износили 4,513.161 динар од којих је дошло на општине само 2,384.977 а остатак 2,128.184 на државу, и то 810.984 на име потпомагања општинама немоћним да нлате а 1,317.200 на име потраживаља онштинских од државе. Од 5,007.440 динара издатих иа народне школе 1897. године још се не зна, колико је пало на државу а колико на општине, јер службена статистика Министарства ништа још не доноси о том. С немачкога В.

ИЗ ФИЗИОЛОГИЈЕ ХРАЊЕЊА КОД БИЉАКА од Дан. Љ. Катића (СВРШЕТДК) Пошто смо се унознали са законима ендосмозе и са ћелијом, као најелементарнијим делом биљним, можемо приступити одгонетању постав.љена питања. Рекли смо, да биљка црпе храну из две средине: из земље и из ваздуха. Остављајући за сад на страну начин узимања хране из ваздуха, проучићемо прво начин узимања из земље. Тога ради посмотримо поново мало час остављене културе. Кукурузни корен једини је део његов, који је потопљен у хранљиви раствор, па је очевидно да он и врши узимање хране. До завршних делова многобројних његових жила, кад се из ближе разгледају, виде се свуда наоколо густо поређане ситне израсли. Кад се скину неколико таквих израсли, или, још боље, кад се направи танак попречни пресек кроз такав део једне коренове жиле, на чијем ће ободу бити неколико израсли, па се посматрају микроскопом, види се, да свака од њих није ништа друго до једна дугуљаста ћелија са танком ћеличном оином. Те се израсли називљу коренове длаке или сисаљке, а има их на корењу свих виших биљака (изузев само оних, што расту у води). Као што им и само име казује, оне су баш онај део коренов помоћу којега он црпе непосредно храну из раствора, а ево услед чега и како. Свака коренова длака, као ћелија, има у односу према средини, која је окружује, према раствору, све оне особине, које карактеришу подвезани и