Просветни гласник

490

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

не би потпуно изједначили ио густини, како међусобно, тако и са хранљивим раствором. Међу тим, такво апсодутно изједначавање по густини, чија би последица бида будуће мировање, не постиже се никад за време целога живота биљкина, а због чега, видећемо мадо посде. Сада је на реду да се позабавимо питањем: како се хране биљке у слободној природи, у каквим се облицима појављује њихова храна и на који се начин уноси. Земља, као најважнији супсграт за биљке, састављена је из минерала, стена, биљних и животињских отпадака и разноликих других органских и неорганских једињења, посталих из њих. Под утицајем атмосФерске воде, у којој има угљен-диоксида и кисеоника, многи нерастворни минерали и стене растварају се или се претварају у друга растворна једињења, а органске се материје оксидишу у друге простијега састава. Овај се процес повећава још и тим, што вода, продирући у унутрашњост земљину, на свом путу апсорбује оне исте гасове, које је апсорбовала и из ваздуха, јер њих има прилично у горњим слојевима земљиним, а нарочито много на оним местима, где је веће труљење органских материја. Сем воде, оптерећене поменутим гасовима, као најважнијег агенса на разноликим променама у кори земљиној, има још повећи број и других, али наше није, нити нам треба, да се задржавамо и на њима. Међу поменутим саставним деловима земљиним, у највећем броју случајева, има свих оних едемената, за које смо, приликом говора о кудтурама, видеди да су потребни за исхрану ма које биљке. Разлика је између њих, кад су у земљи и кад су у припремљеном хранљиву раствору, што се у другом сдучају појављују сви у растворљивим једињењима, док се у земљи неки појављују тако исто, а други као саставни делови таквих једињења, која се у води или никако или врло тешко растварају. Од воде, која надне у ма којем облику из атмосФере на земљу, један део понире у њу. Нас се не тиче она вода што је ушла дубоко у земљу, дубље испод горњега, културнога слоја. Она пак вода, која се задржи у том горњем слоју, раствара све соли, које може, по својим својствима, растворити и тај раствор сдужи биљкама онако исто за исхрану, као што им је сдужио и вештачки. Сва је раздика у томе, што у овом раствору не морају бити заступљени сви потребни елементи и што се он не показују као засебна маса, већ је расподељен у врло мадим кодичинама свуда по и између дедића земљиних. Што је то тако, узрок је, ирво, начин продирања воде у земљу и, друго, јача адхезија између дедића земљиних и мадих кодичина раствора, него кохезија између тих самих мадих количина. У току времена, нарочито ако је време суво, а атмосФерски талози сдаби или никакви, добар део воде од тога раствора испари, а добар део и биљке употребе као храну. Ади и онда, кад изгледа да је земља врло сува, има у њезиним дедићима воде, задржане јачом адхезијом између ње и њих, него што су биле друге сиде, које су је те-