Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

493

храна креће. Да бисмо се упознали са тим путевима, посматраћемо коју дрвенасту и коју зељасту биљку. Кад расечемо младу, овогодишњу граву, ппр. врбе, голим оком можемо лако на њој разликовати три дела: један спољни, прилично дебели, меки слој, обојен споља мрко-зелено а изпутра беличасто, који се лако скида и који нам је из свакидашаега живота познат под именом коре; испод ње налази се тврд, доста моћан, бели слој, који се зове дрво, а у средини налази се бела сунђераста маса у облику дебље или тање шипке, која потпуно испуњава простор захваћен дрветом, и то је срж, И ако кора на први поглед изгледа као једноставни саој, ипак, ако се пажљиво покуша, може се рашчланити у три слоја: у спољни (епидермис или илута), врло танак слој, безбојан или обојен мрко-жућкасто (кад је грана са свим млада безбојан је, а кад је старија од 2—4 меседа, онда ,]е мрко-жућкаст), у средњи, нешто дебљи, зелено обојени слој (паренхим) и у унутрашњи, обично најдебљи слој, који је беличаст и изгледа, кад се цеиа, као да је састављен све из самих дужих или краћих кончића, и чини онај део, који је познат под именом лике. Дрво, и ако изгледа комиактно и у свима деловима једнолико, посматрано микроскопом показује више разноликих делова. Од свих тих делова нама је потребно да уочимо само два. Један састављају дугачке, уске цеви, чији су зидови танки, а на унутрашњој страни имају задебљања у виду спирала, прстенова, мрежа или лества (степеница) — оваква, као што показују ови јако увећани модели од танке хартије и папендекла. Ове су цеви врло дугачке п пружају се беспрекидно кроз цело дрво, почев од врха коренова, па до завршног пупољка врбина. На оним местима, где се грана корен или стабло, где је нарасло лишће, где отпочињу цветне петељке или где се налазе пупољци, одвајају се гране од њих (не од свих, већ само од неких) и улазе у поменуте делове, слично оним многим гранама артериским, што се одвајају од главне артери.је у човеку (аорта) за све делове његова тела. Оне су затворене на оба краја, немају никаквих других преграда, или показују гдегде неке мале, непотпуне заостатке некадашњих преграда, а не садрже у себи, изузев нешто гасова, ни трага од каквих ћеличних садржаја оних ћелија, из којих су састављене. Постају из низа. једне врх других поређаних, једноликих и дугуљастих ћелија, кад су се уништили они делови ћеличних опана, који су их раздвајали. Еад врба расте, издужују се и ове цеви заједно са свима осталим деловима. Та издуживање бива простим уништавањем оног дела ћеличне опне, који јо раздваја од ћелије, која се налази изнад или испод једнога њезина краја г ношто је претходно из те ћелије нестало ћеличнога садржаја. С тога, што ове цеви у многоме личе на душник човечији, који се одржава проширен помоћу многобројних хрскавичавих прстенова, баш онако као и ове цеви помоћу својих задебљања, назвате су душницима или трахејама. Други део дрветов чине тако звани трахеиди. То су обично дугуљасте, врло просветни шасник, II књ., св. 4., 1902. 33