Просветни гласник

27*

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕГА

399

рити значи а11 тасћеп (сГ. и Вуа, речн. 3 8. V. остарити), горд % гордост (стр. ХСУШ). стојати (стр. БХ) место стајати. Не може се никако одобрити г. Живвовићу, што код особних ииена и адјектива, изведених од особних имена, уиотребљава итацизам. То је узрок, те нема јединства у сраском изговору и писаву грчких и латинских особних имена. Да би се избегле неједнакости, најбоље је држати се основе и грчкоримског иаралелизма и у изговору и у цисању. Према том треба иисати: Алкибијад место Алкивијад (стр. 4., III, 1ЛУ), Беотија место Виотија (стр. VII), Деметрије место Димитрије (стр. XIV), Деукалијон место Девкалион (стр. 19. и XV), елеусински месго елевсински (стр. XVII), јер би по новом грчком изговору управо место в требало нисати ф с тога, пјто и (г») стоји испред тврдог сугласника. За дифтонг еи и аи (грчко ег> и ау) вели Бругман (НапсЊ. уоп Ј. уоп Ми11ег II 3 В. 1. АМ. 8.. 51): „01е 2\уе11аи1д§е &е11ип§ уоп еи, аи 181; 1)18 тз Меи8Г1сћ1зсће §е1)Иећеп. Бег 2-№е11е Котропеп!; и \уиг<1е уог зИттћаЛеп КопзопаМеп ги 8("ЛтгпћаДеп, уог 8Итт1о8еп Копзопап1еп ги 811тт1о8ет 8р1гап1;еп, г. В. е:г> уц ћеи!е = сопг, ссчЈтод ћеи1е = а(Чоз ." Тако нсто треба иисати Ерик место Ерикс (стр. XVIII), јер г. Живковић већ пигае Сифак (стр. Х1ДШ1), као што и треба. Кад г. Живковић Егух преводи са Ерикс, зашто онда ЕгусгпГ не преводи са Ерикшани. Кад је већ узео г. Живковић Еричани, као што и треба, онда је и место Ејзшс требало узети Ерик. Затим пише г. Ж.ивковпћ Еуротас (стр. XVIII) место Еурота. Зашто г. Живковић не пише Евротас, кад пише Девкалион и елевсински ? Кад г. Живковић Наппо (стр. XXII) ареводи са Ханон, зашто онда Наттоп (стр. XXII) преводи са Амон. Тако г. Живковић пише и Глауко (стр. XXI) место Глаук, затим Јелесаонт (стр. XXII) место Хелесаонт, Ираклија (Хераклеја) (стр. XXII) место само Хераклеја (сЈ. и Ираклије и Херкул на истој страни), а пише и Хиемасал и Хијерон (стр. XXII), Хистеј (стр. XXII) место Хистијеј, Латин (стр. XXVIII) место Латинин (сГ. Вук, речн. 3 ), Магнесија, Насика и Медуза (стр. XXIX, XXX, XXXII), Метавро (стр. XXX) место Метаур, Минос (стр. XXXI) место Миној, Парис (стр. XXXV) место Нарид, Навсанија (стр. XXXVI и ЛДШ) место Паусанија, јер не пише Левктра, већ Леуктра (стр. XXVII, а кад иише Есенофонт (стр. 1ЛП). Тојант (стр. Х1ЛХ) и Тимолеонт (стр. Х1ЛХ), онда треба да пише и Фајетонт, а не Фајетон (стр. XXXVII и БХ) и Тимолеон (стр. 34 и БХ). Затим има у књизи и Тисаферне (стр. Х1ЛХ) место Тисаферн, Јуаитар (стр. 13) и Јуиитер (стр. 1ЛЛ), Вијант (стр. 1ЛУ) место Бијант, РозГитиз преводи са Носмрче (стр. XXXVII) п пише Ро1уЂиз Полиб (стр. XXXVIII) место РоШгиз, Полибије и Тавро (Таур) (стр. Х1ЛШ1) место Таур и т. д. И поред свега овога препоручујем Просветном Савету ову читанку за привремену школску књигу. Београд11. декембра 1901. године. Гдав. Просв. Савету врло захвадан, Ј. Лукић, ироФ. РеФерат г. Д. Милојевића гдаси: Г ^авиом Просветиом Савету По одлуци Глав. Просвет. Оавета, која ми је саопшгена посмом од 24. октобра ове год. СВр. 66. прегледао сам Латинску Читанку од Мите Живковића, II део, и част ми је поднети о тој књизи своје мишљење.