Просветни гласник

400

ПРОСВЕТНИ 1ЛАСНИК

Са. изменом закона о средњим школама (од 14јула 1898 г.) промењен је у исто време и план и програм за предавање латинскога језика у гимназијама, а у вези с тим морао се изменити и начин аредавања тога језика као и метод у писању уџбеника за тај предмет. По пређагипем иравцу есенцију овога предмега чиннла су сама граматичка правила, а лектира је била само допуна граматике и потврда онога што се у граматици прешло. Отуда се лектира за ниже разреде састојала махом из појединих испрекиданих реченнца без међусобне везе, којима се нотврђивао дотични граматпчки облик или правило. По новом аравцу и начину предавања латииског језика, са свпм противно горњем, дата је већа вредност самом штиву, из кога треба индуктивним путем изводити сама граматичка правила. Први правац представљен је у нас изврсним читанкама Ст. Лекића под именом: „Примери за латинеке облике ", I и II део. За новији правац чпнили су неке гокупмје професори Душан Јовановић и Спира Калик својим Латинским Читанкама, које су ранпјим одлукама Глав. Просв. Савета одбивене као неподесне за уџбенике. Писац ове читанке, која ми је дата на оцену, не држи се искључиво ни сгарог ни новог иравца, него је комбиновао оба заједно. ПТтиво Живковићеве читанке састоји се најпре из појединпх краћих реченица за превод са српског на латински, а по том са латинског на српски, којим се реченицама по старијем начину потврђује граматичко градиво по појединим одељцпма Латинске Граматике Д-ра Јов. Туромана. Пред самим реченицама налазе се напомене које упућују ученике поименце на поједине чланке те граматике. Кад се пак сврши дотични граматички одељак, онда долазе на ред чланци, причице, са неарекидним штивом, у којима су поглавито застуаљени они граматички облици, са којима су се учиници већ упознали у претходним реченицама. Овако комбинован начин излагања штива, по мом мигаљењу, за ниже разреде није за одбацивање, у толико пре, што за састав добре читанке са чланцима непрекндног шгива није тако лако изабрати таквих чланака, у којима би ноступно по својој тешкоћи и сродству били заступљени сви они облици, са којима ученик треба да се упозна, а да се ученички мозак у исти мах не претоварује разноврсним облицима, што је неминовно код оваквнх чланака, у којима се поред простих и лакших облика често појављују и тежи и сложени облици, што ие одговара педагошком правилу, да у настави треба иКи од иростијега ка сложенијем. Први део Латинске Читанке од истога писца на својим корицама носи записку, да је одобрен од стране г. Министра Просвете за привремени уџбеник, ма да су га г.г. референти неповољно оценили, те га Глав. Просветнп Савет није могао одобрити за уџбенив. (Види Просветни Гласник за м. Фебруар 1900 стр. 156 и даље). Овај други део исте књиге само је по концентричном методу наставак првог дела те књиге, па у главном садржи у себи многе од истих мана и недостатака, које су г.г. референти нашли у првом делу у погледу на квантитет слогова, чистоту српског језика, недоследност у писању туђих имена и др. Услед тога ја нећу све то ионављати него ћу се ограничитп само на оне недстатке, који се специјалво тичу овога дела, не упуштајући се у ситније појединости. При овом послу издвајам напред штиво представљено у реченицама а о чланцима са непрекидним тптивом говорићу на послетку.