Просветни гласник

РЛДЊА ГЛДВНОГ ЦРОСВКТНОГ САВЕТА

401

Прво што пада у о?и при разледању реченица то је, да су оне махом тешке и гломазне, пуне иеторијских и митолошких имена, која се овде чују пре, него гато су ученици учили историју и што год из митологије. Отуда ученици многе реченице не могу нп разумети без дужег претходног објашњења од стране наставника. Таква су н.пр. „Сит Тпна а Отаемб сар^а еззек, Мепе1аиз Не1еиат 1п1егГес18бе(;, 11181 Адатентоп еит ргоћЉи188е1" „1п сотМо Котапо, циос! т1ег 1'огит е1 сипат НозШ1ат вИит ега!;, Нсиа ега! ЕиттаПв, биђ ^иа депши 1га1те8 Котг,1и8 е!; Кетиз а 1ира пи(;гШ егап1".... „ Рћ11ос(;е1;а, сит а 8егреп1;е тогзив езве!, а Сггаес18 а сЈазве соттип1 гетоШб е^ т тзи1а Бетио геНс^иа ез);; еат зегреп(;ет аи!ет, диае еит тотогсИ!, Јипо т18ега(; дио(1 РћИос1е1;а оПт Негси1ет аДшуега!" стр. 28. речен. 9. и т. Д- и т. д. Друга је замерка, што штиво у овим реченицама није за. све граматичке одељке у довољној мери и бар приближно једнако изнесено, те су неки одељци реченицама врло сиромашни а други су обилнији. Тако, примери за илустрацију „изузетака у облицима " именичким а за тим за „неиравилности у деклинацији " јако су скучени и малобројни, док код глаголских облика није тај елучај. Како се овом читанком завршује учење облика, а идуће године прелази се на оиширније учење еинтаксе и на читање класичких писаца, требало је очекивати, да у овим одељцима буде што више примера, у којима би се могли показати неиравилни облици и изузеци. На против, ако је писац у првом делу своје читанке ма и узгред навео који пример изузетног облика, он је мислио да је то довољно, паје е.шчне облике у другом делу своје читанке са свим изоставио, заборављајући познато правило: КереШш ез!; ша1;ег зШсПогит* што поглавито мора вредети у изучавању језика из књига, које се пишу концентричним методом За потврду онога што сам напред рекао, да за поједине облике има и сувише реченица на штету других облика наводим ове појединости: Код изузетака за именице II деклинације, осам реченица тиче се само О-епИ;. р1иг. на ит (место огит) а не наводи се ни једна реченица за изузетап Уоса1. 8шди1аг. на г (м. е). Код изузетака за именице III деклинације има четири реченице за ОепИ. р1иг. на шт (м. ит), само једна за АћМ. на г (м. е) а за изузетке ; у Ассиза!. зт§ на гт (м. ет), за Ба1. и Аћ1а1;. р1иг. на 18 (м. Шиз), за Ассиз. р1иг. на гз (м. ез) нема ни једног примера. За изузетке у роду код именица има само 3 — 4 узгредиа примера у одељку „Изузеци у облицима ", мећу тим овај је одељак тако важан и разгранат, да му је требало у читанци посветити нарочити, засебан, одељак : изузеци у роду, и са што више примера осветлити §§. 13, 14 и 15. Латинске Граматике (Ј. Туромана). За зиМапИуа еоттита и тоЂгМа нема ни једне реченице а тако исто ни за (1е{'есШа сазИиз. 0 имеаицама (и у опшге речима) позајмљеним из грчкога језика нема ни помена, ма да се оне јављају одмах, чим се почне читати ирви класички писац Корнелије Непот. Код а<Н.есИоа велика множина реченица тиче се само аЛгесРта ргопоттаМа (зо1из, 1о1и8, а11ег); код придевске комаарације нема нримера за придеве на Лгсиз, јЧсиз и ^оЈиз нити за оаиену комаарацију (са та"1з п тахнпе) а маса реченица износи нам (МесШа цгасПћиб. Одељци за питегаИа и ргопотгпа обрађени су доста добро, премда је и гу могло бити више реченица за поједине врсте бројева и заменица.