Просветни гласник

402

просветни гласник

Код одељака о глаголској конјугацији има такође недостатака поглавито у томе, што су цоједини глаголи остали без потврде у примерима. За уегђа гпсоћаИуа и гтрегзопаИа нема одељака у читанци. При свем том одељак о глаголима погпунији је, штиво је обилније и разноврсније, те је дата наставнику могућност, да међу реченицама бира згодније и лакже за ученике. Ово нарочито вреди за оне одељке у којима се објашњава употреба зависних реченица: финалних, темиоралних, каузалних и т.д. Сем ових синтактичких одељака, писац је између штива и речника уметнуо своје „Паиомене из синтаксе и , које би имале да иослуже као кратак преглед свега онога, што би ученицима било најважније за читање чланака са неирекидним штивом, али овај је иреглед лаконски кратак, местимице скучен и нејасан тако, дајебоље да га и нема. Може бити, да би овако кратак извод имао неку вредност као подсетник („тетеп!;о и ) за оне ученике, који су синтаксу већ учили много опширније и у целости, али код почетника може пре направити збрку и забуну, него што ће им користити. За пример узмимо шта је наведено за генитив за прииадање : „(хепШшз роззеззмиз казује ирииадапе и најбоље се ареводи ирисвојним иридевом"'. Ако би ученик по пишчеву упутству генитив посесивни свагда нреводио присвојним придевом, он би у већини случајева добио бесмислицу. Да ли би тако могао превести најпростије изразе: Ђошиз тег раШз; огаМо Саи 1иШ Саезаггз? и др. Из онога, што је писац казао о зависним реченицама и њихову разликовању помоћу почетних свеза (и1;, сит и т. д.) могао би ученик закључити, да време и начин у тим реченицама зависи од појединих свеза а не од врсто и значења саме реченице. Излажући правила за сопзесиИо 1етрогит, писац их завршује реченицом: „За конеекутивне реченице не вреди консекуција", а противно томе, у колико сам могао спазиги, глаголв у консекутивним реченицама у његовој читанци стоје у временима и облицима, као да и за њих свуда вреде горња правила, и т.д. Довде сам износио готово само мане и недостатке ове читанке у оннм одељцима њеним који се тичу појединих реченица, дакле штива старијега иравца и метода. Остаје ми сада да изнесем, како стоји са штивом новијега иравца, дакле чланцима са непрекндним штивом. Одмах у почетку могу потврдити, да је овом сграном ова читанка много претежнија н боља од прве читанке истога писца, како по множини и разноврсности, тако и по избору и композицији самих чланака, којнх у овој књизи има нреко 50. Истина и они су узети махом из мигологије и историје, које нредмете ученици догичног разреда још нису учили, те им је мјого што-шта нејасно и неразумљиво; али с друге стране иобуђују у ученика радозналост и интересовање, те ће се уз помоћ наставникову моћи н те тегакоће савлађивати. Најпре долазе краћи и лакши мнтолошки и историјски чланци: Јуаитар, Минерва бира маслину, Темистокло, Стара Картагина, Девкалион и Пира, Цезар, и т.д. по том се ређају све дужи и тежи чланци, који се најзад завршују одељцима из римске историје: Први конзули, Рат с Порсеном, Рат са СамниИанима, Галима и т.д. Како је новим наставним програмом од 1. сентембра 1898 год. главна лектира и за ниже разреде прописана у чланцима са неирекидним штивом, којих у овој књизи нма у довољној мери, то и без онога штива, саставље-